In memoriam - Vojin Dimitrijevic - Beogradski centar za ljudska prava

Tuga i ponosUočljivo je da naša sredina, i ovoga puta, postaje potpuno svesnakoga je imala, tek kada ga više nema. Ja bih neku reč u ime onihkoji smo još pre šest decenija znali vrlo dobro koliko Vojin više vrediod ostalih. Tada je počelo naše druženje u listu „Srednjoškolac“,a nastavljeno u „Studentu“ – tad smo se upoznali, zbližili i ostalimeđusobno vezani sve dok nas smrt jednog po jednog nije definitivnorastavljala.Povremeno bi nas poslovi i obaveze povlačili po svetu, ali smo uvekostali međusobno vezani nečim za šta je reč prijateljstvo nedovoljna.Ispreplitali smo naše živote, ne samo time što smo se međusobnookumili, to čak nismo ni uzimali suviše ozbiljno, jer je ozbiljnoprethodilo. Ne bih da za tu našu bliskost tražim ili kujem novu reč.Nje nema, bar za mene.Od srednjoškolskog zajapurenog igranja novinarstvom, kada smose takmičili ko će da izmisli provokativniju ideju za članak pa se pelipo krovovima zajedno sa odžačarima da bismo videli grad i ljude izdrugog ugla, nastavili smo da se nadmećemo poznavanjem onoga očemu se piše, visprenošću, humorom i čitanjem stranih novina i knjigado kojih se tada nije lako dolazilo. Jedan drugom smo trljali nos kadbi se u tekstu osetilo blefiranje i u svem tom je, prirodno, bez i trunkenametanja uvek Vojin uspeo da bude razložniji, da razoruža onogako je zadrt – da bude nenametljivi autoritet. Prednjačio je i kadase „merila pamet“, a i kada se mladalački traćilo vreme ludorijama.Imao je onu lepu nadarenost nekih od retkih naših velikih ljudi da, uzznanje verifikovano u svetu, očuva i normalnost, prisnost, duhovitosti šarm.Nikada nije pravio barijeru između sebe i drugih, ostavljao je drugomeda nazre granicu do koje može da bude prisan sa njim.Poneko je od nas ostao zauvek u novinarstvu (Dušan Kira Simić,glavni urednik NIN, Vlada Filipović, urednik Borbe i prvi PR uGenexu i na Balkanu, dok sam ja imao sreće da vodim jedan čestit