In memoriam - Vojin Dimitrijevic - Beogradski centar za ljudska prava

u oproštajnom govoru Vojina uporedila sa Mocartom našeg prava, ato bi se poređenje slobodno moglo proširiti i na politiku u kojoj suznanje i tolerancija uvek bili deficitarna roba.Njegov galski duh primiren anglosaksonskom legurom činio je da seVojin u svetu kulture kreće suvereno. Kombinovao je imaginaciju sapoštovanjem za činjenice kada bi vrednovao neko umetničko delo.Tako je u eseju o Steriji povodom 200. godišnjice rođenja i 150.godišnjice smrti u časopisu Teatron o Rodoljupcima napisao: „Sterijaje hteo da se ponovo pročita istorija i da se nauči nešto iz nje... Sterijinzahtev se i onda i danas smatra kao poziv na štetnu i zlonamernureviziju prošlosti, koju rodoljupci ne vide kao predmet koji se možeobjektivno spoznati i istražiti nego kao priču koja se za dobro narodastalno mora izmišljati: „moralo se tako govoriti da narod ustaje“.Malo je nade da pregaoci na stvaranju i očuvanju moći i mitova nećeponovo, umišljeno ili iz nehata, uspeti da izgrade čarobni i neodoljividvorac za nitkove“.Vojin je sarađivao sa Republikom i bio njen čitalac i kritičar. Moždajedan od poslednjih tekstova koje je napisao bila je podrška projektuRepublike „Kuda ide Srbija“, koji smo podneli Fondu za otvorenodruštvo. Više od kurtoazne podrške, taj tekst koji je napisao namoju molbu, bio je strastan esej u odbranu analize i potreba čitalacaRepublike i javnosti da razmišljaju o političkim (ne)prilikama imaglama u kojima se našla Srbija pošto je opisala još jedan neuspešnikrug u svojoj istoriji.48 | 49Moje najranije sećanje na Vojina potiče iz mojih gimnazijskih dana.Tada je, ubrzo posle beogradske projekcije, u Vršcu prikazan film„Hirošimo, ljubavi moja“ o ljubavi Francuskinje i Japanca, koji jeizazvao priličnu ideološku buru, i to ne samo u Jugoslaviji, nego i usvetu. Od rata je prošlo dosta godina, ali su sećanja još bila bolna.U vršačku gimnaziju jednog popodneva došli su Vojin Dimitrijević ifilmski kritičar Milutin Čolić. Bili su zgodni, intelektualni, neobični.Zajedno smo, u sali prepunoj đaka pogledali film, a onda je počela