In memoriam - Vojin Dimitrijevic - Beogradski centar za ljudska prava

list, Ekonomsku politiku); Vojin, Slobodan Boba Selenić i LjubanNedeljković ostvarili su svoje uspešne karijere profesora Pravnogfakulteta, Pozorišne akademije i Tehnološkog fakulteta, DušanMakavejev se opredelio za film i stekao svetsku reputaciju na tompolju. Bilo je i prolaznih članova, ali smo se nas nabrojanih sedam,okupljali zajedno ne samo kada nam je bilo veoma teško ili veomalepo. Bili smo nešto između Kurosavinih goropadnih sedam samurajai Snežaninih luckastih sedam patuljaka – nikada samo jedno.Imali smo svi mi sijaset prijatelja, Vojin ponajviše, al’ smo našubliskost čuvali za sebe. Za svih tih šest decenija Vojin je bio naš stožeru svakom smislu, čak i u onom organizacionom, kad treba pozvatikafanu da se režerviše sto. Ničega se nije libio ni onda kada je većpostao ugledan profesor sa počasnim doktoratima u svetu, ni kada jeosnovao Centar za ljudska prava, pa ni kada je strpljivo novinarimaobjašnjavao gde je mesto naše države i državnika u svetu.Znam bilo je onih koji su ga mrzeli. Mrzeli su ga zato što je nasuprotnjima simbolizovao znanje, razum i želju da nas približi normalnomsvetu.Sa više od osamdeset godina niko nije zdrav. Vojin je svom zdravljupridavao važnosti, ali se čuvao da mu ono ne postane opsesija. Da sepreduzme što se mora i kad se mora. Imao je retku vrlinu da prihvatakonsekvence svog ponašanja.Nabrajam, al’ vidim da sam nemoćan da iskažem ono iznutra, onošto nas je činilo svojim. Njegova Branka je umela to da kaže uz imesvakoga od nas i neizostavno „naš“: – naš Ljuban ili naš Džive... a etoNAŠ Vojin nas je napustio i voleo bih kada bi mogao tugu da ublažimponosom što sam mu bio drug.40 | 41Milutin MitrovićNovi Magazin, br. 76, 11. oktobar 2012.