Strategija razvoja nauke u BiH 2010.- 2015. - Univerzitet u Zenici

azličite mehanizme saradnje kroz koje zemlja partner sarađuje sa NATO-om. IPAP unapređujekoordinaciju bilateralne pomoći koju BiH prima u procesu evroatlanskih integracija.Saradnja s UNESCO-om do sada se najviše ogledala u aktivnostima vezanim za sektor kulture iobrazovanja. Imajući u vidu nadležnosti UNESCO-a i u oblasti nauke, u narednom periodu fokus jepotrebno staviti i na saradnju s UNESCO-om u oblasti nauke, te iskoristiti mogućnosti koje pružajuparticipativni programi UNESCO-a za apliciranje s projektima iz oblasti nauke i istraživanja.Nažalost, rad UNESCO-a u BiH je za razliku od prethodno prikazanih programa, u velikoj mjerinepoznat akademskoj i naučnoj zajednici BiH te je u narednom periodu potrebno uložiti znatno višenapora da se ova organizacija i njeni programi približe i naučnoj zajednici u BiH.6.3 Sporazumi o saradnji u oblasti naukeKada je riječ o bilateralnoj saradnji u oblasti nauke prema podacima Ministarstva vanjskihposlova, BiH ima zaključene sporazume o saradnji u oblasti nauke sa Albanijom, Bugarskom,Egiptom, Francuskom, Grčkom, Hrvatskom, Iranom, Italijom, Kuvajtom, Njemačkom, Turskom,Crnom Gorom i Slovenijom. U okviru potpisanih sporazuma izražena je volja potpisnica naintenziviranijoj saradnji u oblasti nauke.Najviše konkretnih rezultata ima implementacija Sporazuma o saradnji sa Slovenijom naosnovu koga se objavljuju konkursi za sufinansiranje zajedničkih naučnoistraživačkih projekata uokviru naučne i tehnološke saradnje između BiH i Slovenije. Kriteriji za sufinansiranje projekatasu: značaj rezultata istraživanja za ekonomski i društveni razvoj BiH, naučna vrijednost i/iliprimjenjivost istraživanja, potencijalne mogućnosti za uključivanje u istraživačke projekte EU,upotrebljivost rezultata istraživanja u praksi tj. ekonomiji zemlje, reference istraživačke grupe,uključivanje mladih istraživača i izvodljivost projekta. Prosječno se svake godine na ovaj konkursprijavi 20-30 projekata koje Zajednički odbor za naučnu i tehnološku saradnju između BiH iSlovenije vrednuje i predlaže za finansiranje.U narednom periodu potrebno je preduzeti inicijativu u cilju intenziviranja bilateralnesaradnje i sa drugim zemljama za koje postoji interes od strane domaćih istraživača. Pri tome semože koristiti kao primjer uspostavljena saradnja sa Slovenijom.Diplomatsko-konzularna mreža BiH svojim aktivnostima također treba da doprinosi daljemunapređenju međunarodne naučne saradnje. Godišnjim planom rada diplomatsko-konzularnihpredstavništava BiH potrebno je konkretizirati planirane sadržaje i aktivnosti u oblasti naučnesaradnje. U zemljama s kojima postoji interes čvršće naučnoistraživačke saradnje potrebno jeimenovati atašea za nauku. Posebno treba ojačati misiju BiH u Briselu kroz imenovanje najmanjejednog zaposlenog na poziciji atašea za nauku te formirati tim za naučno-stručna predstavljanjaprojekta (tzv.naučno lobiranje projekata). Ovo je posebno značajno nakon pridruživanja BiHSedmom okvirnom programu. Imajući u vidu intenziviranje saradnje u ovoj oblasti s Evropskomkomisijom u narednom periodu, kao i potrebe da se bude na stalnom i blagovremenom izvoruinformacija, formiranje ovakvog tima je imperativ za uspješno osiguranje sredstava iz programa FP7. Kada BiH bude primljena u programe COST i EUREKA potreba za atašeom za nauku u Briselute „timom za lobiranje“ biće još veća. Koliko Evropska komisija daje značaja međunarodnojsaradnji u oblasti nauke pokazuje i spremnost da se podrži izrada regionalne strategije razvojanauke za Zapadni Balkan, a u sličnom smislu treba razmišljati i o formiranju koncepta„regionalnog lobiranja za osiguranje projekata“.Pored ovoga akademska zajednica BiH ima potpisane brojne bilateralne ugovore omeđunarodnoj saradnji sa inozemnim institucijama (međusobni ugovori fakulteta, univerziteta,instituta i sl.) koji podrazumijevaju i nučnoistraživački rad i zajedničke projekte. Nažalost,48