Srbija - nacionalna revija - broj 55 - srpski - niska rezolucija

П О Б Е Д Н И К
Ко ли ко се то пре по зна је?
– Мно го ми зна чи то што ве ли ки
број љу ди раз у ме су шти ну на шег успеха.
Ми смо европ ско зла то осво ји ле не
са мо за то што смо би ле до бре, већ пре
све га због ве ли ког ср ца и што смо би ле
спрем не да по след њи атом сна ге остави
мо на пар ке ту. То ни је са мо пи та ње
спорт ског мо ти ва, већ и људ ског мо рала.
То имаш у се би, или не маш. Ту жељу
да се за не што и не ко га жр тву јеш, и
не ште диш се бе. Во ле ла бих да се мно ги
угле да ју на ко шар ка ши це, јер чи ње ни ца
је да број ни љу ди ме ђу на ма не чи не довољ
но ни за се бе, а ка мо ли за сво ју земљу.
Без то га не мо же те оства ри ти ни
оно што оче ку је те, а ка мо ли раз ми шљати
о не че му ви шем.
ЗАР ТО НИ ЈЕ ЉУ БАВ
И жи вот ван спор та ма ми Ма ри ни ну
р а д о зн а лос т, а ли вре ме н а не м а д о в ољ но
за све же ље.
– По зо ри ште ме је осво ји ло још у
школ ским да ни ма и са ужи ва њем пратим
пред ста ве, али, на жа лост, оба ве зе
ме спре ча ва ју да то чи ним че шће. Склоност
ка сцен ским умет но сти ма је за ступље
на у мо јој по ро ди ци, јер је брат на
фил му, а ја сам ето, оп чи ње на по зо риштем.
Мо рам да ка жем да ми је жао што
не це ни мо ви ше на ше глум це. Они су
пра во бо гат ство и по зна то ми је ко лико
их по шту ју у све ту. Ми их се, на жалост,
се ти мо ка да нас на пу сте, че га је у
по след ње вре ме би ло пре ви ше, па бих
в олела да и м напокон доделимо мес то
ко је за слу жу ју. По е зи ја је не што у че му,
та ко ђе, ужи вам. У ње ној емо ци ји, складу
и искре но сти ко ју по ка зу је. Во лим да
је от кри вам у све ту ко ји ме окру жу је,
ка кав год да је сте.
Ка фан ски сто, звук на пе тих жи ца и
ма ло бо е ми је у ду ши...
– То ме усре ћу је. Во лим ка фа ну и дух
ко ји је ди но у њој по сто ји, па ма кар то
Ли ка у мом ср цу
– Она је са став ни део мо је жи вот не при че. Жи ви у ме ни
као по стој би на мо је по ро ди це, тра је и ту не ма по себ ног од гоне
та ња, тим пре што сам вас пи та на да во лим и по шту јем оно
што је мо је. Сво је де тињ ство у до број ме ри сам про ве ла у Лици.
Обо жа вам тај на род, во лим да те љу де имам крај се бе, да
их ви ђам на ра зним ску по ви ма ко је уме мо до бро да ор га ни зује
мо. То је не што што ће тра ја ти.
би ле и оне ста ре убо ге крч ме. По не кад
по же лим да иза зо вем му зи ча ре пе сма ма
ко је се дав но већ не мо гу чу ти, мо гла бих
чак и да се так ми чим са њи ма по бро ју
пе са ма ко је знам. По не кад ме пи та ју могу
ли ка фан ске пе сме да ме опи шу? Ако
и мо гу, то ни су јед на, две или три. Мо ра
их би ти мно го ви ше. То је од раз мог бића,
же ља да се пре пу стим емо ци ји ко ју
ка фа на уме да по бу ди и да ужи вам у томе,
искре но и не спу та но. На рав но, ка да
имам вре ме на за та ко не што.
Док је от кри ва мо, по ста је ја сно да ће
Ма ри на, по ред свих про тив ни ка, са ма
се би увек би ти нај ве ћи иза зов.
– У Фран цу ској не мо гу да ве ру ју
ко ли ко сам по све ће на по слу. По ку шала
сам да им об ја сним да ме ни ни је потре
бан кон тро лор да ме пра ти ко ли ко
ра дим, јер по сто је не ка дру га ме ри ла
ко ја ми ви ше зна че. Став о озбиљ ности
и од го вор но сти оно га што ра дим
ду бо ко је уко ре њен у ме ни. Ка да сам
све сна да сам да ла све од се бе, та да сам
спо кој на и опу ште на. То тра жим и од
сво јих игра чи ца: да ти све од се бе и поку
ша ти ко рак ви ше, па и ако не успемо,
ја ћу им пру жи ти ру ку. Би ти ча стан
у свом по слу, зна чи по да ри ти и част
свом жи во ту. Част је леп по јам ме ђу
на ма Ср би ма и вр ло ја сно опи су је ко
смо и ка кви смо.
Иде мо у су срет Олим пиј ским игра ма.
– Мно ги су не ре ал ни у сво јим оче кива
њи ма, по сле успе ха ко је смо до са да
оства ри ле. То је цр та на шег ка рак те ра и
ми ће мо по ку ша ти да се са ти ме из бори
мо. На и ме, мо је де вој ке од ла зе у Рио
као де ца по ред пре ка ље них шам пи о на.
Хва ла Бо гу, има мо их по ред се бе, по чев
од јед ног ге ни јал ног те ни се ра, ко ји нам
је сви ма узор, па до сјај них стре ла ца,
атле ти ча ра, ва тер по ли ста и мно гих других.
Мој за да так је да еки пу вра тим на
онај ни во на ко ме смо би ле ка да смо почи
ња ле. Без оп те ре ће ња, али и без комплек
са, да ти све од се бе. Знам да се не ћемо
обру ка ти, јер има мо ве ли ко ср це, али
при чу о ме да ља ма и не че му слич ном не
же лим ни да по чи њем, јер мо же ла ко да
по ста не нео збиљ на.
Ко се бе осу ди на ко ра ча ње ка ви сина
ма, сле ду ју му те шки ко ра ци и на пет
дах у гру ди ма. Али...
– Зар у то ме ни је сми сао и по ен та
жи во та? Зар то ни је свр ха на шег тра јања?
Уоста лом... зар то ни је љу бав? s
100 SRBIJA • BROJ 55 • 2016.