П У Т О К А З де као што су кај мак, сир, ја ја, све же и су во ме со, по вр ће, во ће, бра шно пшенич но или ку ку ру зно, гљи ве... И, сва коме је по та ман, чак и пре ти че. Због то га су по сле по ди гли су ша ру, хлад ња чу, по гон за про из вод њу и флаши ра ње из ван ред них воћ них ра ки ја, пре свих шљи во ви це, па за мед... и још три ста чу да при де. Да нас су то фа бричи це об је ди ње не под истим на зи вом „Граб“, до би је ном по по то ку. Па, ка да гост по не се не ки та кав „су ве нир“ из Ср би је, да га то истин ски под се ћа и на Ко шту ни ће, и на до ма ћи не, и на вре ме ко је је про вео ов де, под но Су во бо ра. – До шао ми је да ред у го сте Љу ба Јов ко вић, ста ри при ја тељ што жи ви у Мар се љу, где др жи при сто јан по ро дични хо тел – уозби љио се Јо ван. – Чуо је, ка же, да се код нас про из во ди ор ган ска хра на, а ка ко Фран цу зи лу ду ју за тим, ре шио да им по ну ди не што „мејд ин Сер биа“, да се по хва ли ка ко и ми зна мо да на пра ви мо не што ка ко ва ља. А, ка да је про бао, са мо што се ни је шло ги рао, па на ва лио да на пра ви мо до го вор о послу. Је два смо га об у зда ли, и то тек када смо му об ја сни ли да је то на ме ње но пре све га ов да шњим го сти ма. Али, ако је ње го вим Фран цу зи ма баш то ли ко запе ло, нек на и ђу, до би ће све у ори ги налу, и на са мом из во ру. Ка да је по ла зио на траг, пра ти ли су му по ма ло од све га. Ја вио се дан-два касни је да се по хва ли ка ко је оно што је до нео пла ну ло истог ча са, као и да су све по ку по ва ли Фран цу зи, и то ис пред но са та мо шњим Ср би ма. За ва пио је да му ша љу још то га. Мо жда ће та ко и бити, ако кре не ка ко су за ми сли ли. СЕ О СКА ДИ ПЛО МА ТИ ЈА Од ока, ко шту нић ко је зе ро с плажом мо гло би да при ми бар две хи љаде ку па ча, док у се лу жи ви ше сто ти нак љу ди, од ко јих по ло ви ну ни с пу шком не би на те рао да ско че у во ду, ни ноге да оква се. Али ни су се пре ра чу нали. Та бла го дат је пре све га на ме ње на го сти ма Цен тра, он да ме шта ни ма Кошту ни ћа и окол них се ла, а ко нач но и Ча ча ни ма и Ми ла нов ча ни ма, ко ји ма је ово за ме на за све уда ље ни је мо ре. Улаз за го сте је бес пла тан, а оста ли пла ћа ју сим бо лич но, тек ко ли ко да се по крије тро шак за во ду и стру ју. А, ка ко су и це не у ре сто ра ну да ле ко ис под варо шких, по не кад је те шко до мо ћи се сло бод ног ме ста и на пла жи, ка мо ли у каф ани . За ни мљи во је да су ово се ло не ка ко от кри ли стран ци, па че сто на вра ћа ју. Не дав но је ту ме сец да на бо ра ви ла пове ћа гру па мла дих Шве ђа на: ута бо рили су се у Ко шту ни ћи ма, а ода тле прокр ста ри ли Ср би јом из у ча ва ју ћи наш фол клор. Је два су оти шли, то ли ко су им се ло, при ро да и љу ди при ра сли ср цу. Та ко су у Ко шту ни ћи ма до шли на не сва ки да шњу иде ју. Не ко ли ци ни страних ди пло ма та по ну ди ли су на по клон зе мљу го ре, из над Цен тра, ка ко би на њој са гра ди ли ку ће у свом на ци о налном сти лу, да у њи ма план ду ју и до во де го сте. Сви од ре да су дар при хва ти ли са оду ше вље њем, а бог ме и са за хвал ношћу, па ће уско ро ов де ни ћи пра во „дипло мат ско на се ље“. Пре о ста је да ср дачни се ља ци на у че по не ко ли ко ре чи на ен гле ском или ру ском је зи ку, па да се од ре да оти сну у „ме ђу на род не од но се“. А и ина че – од срп ског го сто прим ства, че сти то сти и ср дач но сти, од до ма ће хра не и пи ћа, и од ово ли ке ле по те којом нас је Бог об да рио, не ма бо ље дип лом ат иј е . На пи та ње за што се упу стио у ову, ипак, не из ве сну аван ту ру, до ма ћин се за ми слио на ча сак, па из у стио го то во сне би ва ју ћи се: – У свом рад ном ве ку за ра дио сам до вољ но, не тре ба ми ви ше. Али баш за то осе ћам оба ве зу да се оду жим овом на ро ду. Због то га сам оно мад осно вао Удру же ње до ма ћи на Ср би је ко је под сво је окри ље оку пља истин ски угледне до ма ћи не и по слов не љу де из зе мље и ра се ја ња ко ји има ју исту ту по тре бу да се оду же отаџ би ни... и да јој по могну. Не мо же сва ко да се ме ри с Или јом Ми ло са вље ви ћем, Лу ком Ће ло ви ћем, Ни ко лом Спа си ћем, Влај ком Ка ле нићем, Си мом Ан дре је ви ћем или Мишом Ана ста си је ви ћем, са љу ди ма ко ји су об но ви ли и уна пре ди ли Ср би ју у прет про шлом и про шлом ве ку, али нек сва ко до при не се по ма ло, ко ли ко му је у мо ћи, па ће сви ма кре ну ти на бо ље. Јер, ка ко је то одав но опи сао Ни ко ла Спасић, бо гат ство се не ме ри по то ме ка ко се сти че, већ ка ко се њи ме рас по ла же. Ако је на пол зу на ро ду, си гур но не ћеш по гре ши ти. 22 SRBIJA • BROJ <strong>55</strong> • 2016.
SERBIA • N O <strong>55</strong> • 2016 23