Srbija - nacionalna revija - broj 55 - srpski - niska rezolucija

Ж И В О Т , Р О М А Н И
Брат Ду шан,
отац Лу ка, Јо ван
Јо ван, мај ка
Ми ли ца, брат
Ду шан, брат од
тет ке Јо ван
Јо ван
у мла до сти
Са пе сни ком
Ми л а ном
Ком не ни ћ е м
у ко јој је за пи си вао сти хо ве. Био сам фасци
ни ран. Те све ске ви ше не ма, ка ко ми
је пре не ко ли ко го ди на ре као по то мак
Принципa истог име на.
Мо ја мај ка Ми ли ца ро ђе на је у Исјеку,
њен отац био је Да мјан Бур саћ. Провео
је ско ро осам го ди на као вој ник
цр но-жу те мо нар хи је, че ти ри го ди не је
био у вој сци у вре ме Ве ли ког ра та. Био
је у Бе чу, Тр сту, Пе шти, Со фи ји. Као посил
ни ни је не по сред но ис ку сио стра хоте
ра та.
Мо ја мај ка је од ра сла у ве ли кој по роди
ци, има ла је ше сто ро бра ће и јед ну сестру.
Се стра је по ги ну ла као пар ти зан ка,
је дан брат јој је у ра ту умро. Нај ста ри ји
брат, офи цир, био је у за тво ру у Би ле ћи
ка о инф о рм б ир оов а ц .
Отац мо га оца, Јо ван, умро је за вре ме
ра та; отац Лу ка, као пи то мац Ва зду хоплов
не под о фи цир ске шко ле у Рај лов цу,
био је за ро бље ник у вој ном ло го ру у Немач
кој, а ње гов брат Са ва, пр во пар тизан,
па чет ник у Кни ну, еми гри рао је у
С А Д . Како с е р а ст акала пор од ица , т ако
је ишч езавaо и ста ри за ви чај.
Био сам као де чак ско ро без пам ће ња,
у Накову, б анатс ком с ел у, где с у након
ко ло ни за ци је ру ше ни ста ри оби ча ји,
з аб ор ављ ана в ер а , пор од ице пос т ај але
пр ов из ориј . Колониз ац иј а ј е б ила под у -
хват са дво стру ким ефек том: ства ра на
је по пу ла ци ја по љо при вред них рад ни ка
ко ја ће на ста ви ти про из вод њу на на пуште
ним по љи ма Ба на та и об ли ко ван је
со ци ја ли стич ки чо век ко јег су из ло жили
си ла ма мо дер ни за ци је, где је по ред
ко лек ти ва до ми ни ра ла тех ни ка, мит инду
стри је и на у ке. Та про ме на је би ла под
сте га ма јед не чвр сте и упро шће не идеолог
иј е .
Кроз дав не сли ке. За ви чај је био љушту
ра у ко јој сам по ла ко са зна вао да посто
је и дру ги све то ви, дру га чи ји љу ди.
Жи вео сам пр во у за тво ре ној за јед ни ци.
Да љи на је би ла не са вла ди ва. По сто јао је
из ро ва ни ма ка дам ски пут до Ки кин де.
Рет ко се пу то ва ло. Трак то ри и по ко ји
ауто бус од ла зи ли су у Ки кин ду. Рад на
по љи ма, шко ла као ме сто ди сци пли нова
ња, дру штве ни жи вот из ме ђу ужурба
них и стро гих са ста на ка од ра слих,
по сле по днев на опу ште ност у дво ри шту
ка фа не где се пи ло пи во и над ме та ло у
ку гла њу. Не де ље на фуд бал ском игра лишту,
уз стра стве на и буч на на ви ја ња. У
мес т у ј е пос тој ало неколико телеф она .
Пре ко звуч ни ка на бан де ра ма еми то вани
су му зи ка, по ли тич ки го во ри, фудбал
ски пре но си, ве сти са при јем ни ка
из Ме сне кан це ла ри је. По сле је до шао
ра дио, по том смо от кри ли те ле ви зи ју.
Гле да ли смо је на је ди ном при јем ни ку,
по ста вље ном на про зо ру До ма кул ту ре.
При ват ност је два да је по сто ја ла.
Жи ве ли смо у на мет ну тој при сно сти.
Али, као де чак сам от крио, по ред деч јих
дру же ња, и уса мље ност. Лу тао сам пољи
ма, си ла зио низ ко си не ка на ла, улазио
у рет ке и се но ви те га је ве, по сма трао
пти це, сит не уз не ми ре не гло да ре, во дозем
це, ин сек те, ша ро ли ки и ди вљи свет
ко ји је осва јао утри не и њи ве, и по ка зивао
ми се као нео би чан и сло бо дан, усамљен
и не по ко ран. При ро да је за ме не
по ста ла рас ко шна у сво јим об ли ци ма,
у сво јим за ко ни ма и из у зе ци ма, ви део
сам се бе за чу ђе ног над тим бо га тим и
не у хва тљи вим та јан ством жи во та.
Бли ске да љи не. Као де чак био сам
не у та жи во ра до знао. Че сто сам био збуњен
кад ми од ра сли ни су да ва ли од го воре
на пи та ња, имао сам осе ћај су ви шности.
Књи ге сам от крио у де ди ној ку ћи,
на зе ле ној по ли ци, на ко ју их је сло жио
је дан од уја ка. Пра во бо гат ство, од Пушки
на, Че хо ва, До сто јев ског, Тур ге ње ва
до ен гле ске и аме рич ке при по вет ке. У
оче вој би бли о те ци до ми ни рао је Бру но
Тра вен са По бу ном в е ш а них. Ода тле ме
је бу дио глас пра вед ни ка и на дах њи вао
са ми ло шћу, осе тљи во шћу пре ма презре
ним.
У шко ли смо под сти ца ни да пи шемо
ро до љу би ве пе сме, али ни ко ми ни је
знао об ја сни ти ка ко се пи ше сло бо дан
стих. То ме је као де ча ка му чи ло не ко лико
го ди на. Знао сам да ко ри стим сло бодан
стих, али ни сам имао од го вор шта
он зна чи.
Чи тао сам школ ске пе сни ке, ка сни је
у се о ској би бли о те ци, као и у Град ској у
Ки кин ди, на шао сам мно штво од го во ра
у при ме ри ма ве ли ких пе сни ка. Об у зима
ла ме је ва тра док сам чи тао Рем боа,
Б од лер а , Е лиот а , Пау нда , Пас те рнака ,
Сен-Џо на Пер са, Ре неа Ша ра... Доц ни је
сам по чео озбиљ ни је да се ба вим на шим
пе сни ци ма. Ка сним Ду чи ћем, над ре а листи
ма, Цр њан ским, Ва си ље вом. От крића
умет но сти де лио сам та да са бра том
Ду ша ном ко ји је иза брао скулп ту ру, а
80 SRBIJA • BROJ 55 • 2016.