Srbija - nacionalna revija - broj 55 - srpski - niska rezolucija

В И Д И Ц И
Љу бо мир
Ми цић у Срп ској
ули ци у Ка ну,
1934.
Ту су, на рав но, и умет ни ци ко ји су ствара
ли у зе мљи, та да шњој Кра ље ви ни Срба,
Хр ва та и Сло ве на ца, од но сно Ју госла
ви ји. Ре ђа ју се име на: Бо шко То кин,
Ста ни слав Ви на вер, Ми лош Цр њан ски,
Раст ко Пе тро вић, Ду шан Ма тић, Дра ган
Алек сић, Ста ни слав Кра ков...
Срп ски мо дер ни сти ни су, пак, дуго
са ра ђи ва ли с Љу бо ми ром Ми ци ћем.
Хте ли су да на стра ни ца ма Зе ни т а пишу
о сво јој по е ти ци, али то ни је мо гло
да про ђе. На и ме, у јун ском бро ју 1921.
го ди не об ја вљен је „Ма ни фест зе ни тизма“
а они ни су же ле ли да се укљу че у
тај но ви умет нич ки по крет. Хте ли су да
оста ну сво ји.
За гре бач ки да ни Зе ни т а и Љу бо мира
Ми ци ћа за вр ше ни су тек стом об јавље
ним 1923. го ди не. Та мо шњим власти
ма и Ми ци ће вим (ин те лек ту ал ним)
не ис то ми шље ни ци ма ни је се до пао
на пис у ко јем се твр ди ло да ће се зени
ти сти од луч но бра ни ти од „су рад ње
ме ди о кри те та и под лих на ме тљи ва ца и
цен трал но е вроп ских бра бо ња ка“.
ОБО СТРА НО НЕ РА ЗУ МЕ ВА ЊЕ
Но ви фе бру ар, са да 1924. го ди не, значио
је и но ви по че так из ла же ња З е ни т а.
Ово га пу та на бе о град ској адре си. У њему
Ми цић по ру чу је: „Чо ве чан ство мо же
да се ује ди ни са мо за јед нич ким ра дом,
на за јед нич ком де лу – за за јед нич ки
циљ. Ево: нас ује ди њу је но ва умет ност“.
Ни у Бе о гра ду ни је би ло пре ви ше
раз у ме ва ња за „но ву умет ност“. Ми цић
им от пи су је на свој на чин: „Исти на је,
ми смо опа сни по др жа ву кул тур них
ско ро је ви ћа, сли кар ских ди ле та на та и
пе снич ких пла ги ја то ра, од но сно сви ју
Ту жан и не ја сан крај
За Па риз се ве зу је и по че так сли ка ња Бран ка Ве По љанског,
Љу бо ми ро вог мла ђег бра та. Ту при ре ђу је и две из ло жбе,
1926. и 1930. го ди не, кад му се и гу би траг. По след њи до кумент
о ње му по ти че из 1932, а то је пи смо ве ли ког фран цу ског
пи сца Ан ри ја Бар би ја упу ће но Љу бо ми ру Ми ци ћу, где овај каже
да му је брат му чен у па ри ској пре фек ту ри и да ће по ку шати,
уз по моћ „Мон да“, да му по мог не.
Не ма по у зда них до ка за о то ме шта се да ље де ша ва ло с
њим. Зна се да је за вр шио као кло шар под мо сто ви ма Се не,
ве ро ват но пред по че так Дру гог свет ског ра та, али се не зна
ка кав је то слом до жи вео кад је „тек та ко“ на пу стио и по е зи ју
и сли кар ство и раз и шао се с бра том чи ји је, још од по ја ве „Зени
та“, био нај вер ни ји след бе ник, са бо рац и са пат ник.
пра зних ти ка ва и шу пљих гла ва, што се
ко че на смр дљи вим па ра гра фи ма.“
От пор на ко ји је Ми цић на и шао у
пре сто ном гра ду Кра ље ви не Ср ба, Хрва
та и Сло ве на ца био је, мо жда, нај о чиглед
ни ји у апри лу исте го ди не кад је орг
аниз ов а о П рву међ унар одн у изложб у
но ве умет но сти. Од го во рио је је ди но
ка ко је мо гао, тек стом у Зе ни ту:
„Зва нич но кул тур ни Бе о град, без
ика квог из не на ђе ња, био је од су тан. Та
би ло је за сту пље но 12 др жа ва са 110
ори ги на ла – па ко га да то ин те ре су је у
Б еог р ад у, пог отов о када ј е то Зе ни то в а
из ло жба. По ред Кан дин ско га, Ар хи пенка,
Зад ки на, Де ло на ја, Гле за, Ли сиц ко га,
Лоз ов ика , Б илер ов е , Пете рс а , Палад и -
ни ја и још мно го дру гих, мо гло се виде
ти и пр ве зе ни ти стич ке сли ка ре Петро
ва и Јо си фа Кле ка... Мо жда би све то
дру га чи је би ло да је усред са ле био обешен
Ми цић, по се та би си гур но би ла у
го ми ла ма. Али...“
Ва ља ре ћи да су из ло же на де ла, ко ја
с у припадала „ Зе ни то в ој га ле ри ји“, била
за пра во пре сек аван гард не по зор нице
два де се тих го ди на про шлог ве ка и,
за што не ре ћи, пр ви су срет Бе о гра да с
мо дер ном умет но шћу. И са ку пља на су
још од 1922. го ди не и Ми ци ће вог пу това
ња у Бер лин, од но сно уз по моћ ње гових
са рад ни ка из Па ри за, Пра га, Бе ча и
Бер ли на. Ту сво ју га ле ри ју на ја вио је још
у дво бро ју З е ни т а 17-18, те се та ко и зна
да је по се до вао ра до ве умет ни ка, ма хом
сво јих са рад ни ка, из Ру си је (ето их, највећ
ма, да нас на већ по ме ну тој пре стижној
из ло жби Ру ска аван гар да у Бе о гра ду
у Му зе ју исто ри је Ју го сла ви је), Фран цуске,
Ју го сла ви је, Дан ске, Ма ђар ске, Че хосло
вач ке, Хо лан ди је, Не мач ке, САД.
Су коб и (обо стра но) не ра зу ме ва ње
Ми ци ћа и окру же ња, не са мо бе о градског,
не је ња ва, на про тив. Ми цић се не
ли би да ука же на све што је, по ње му,
лоше у к улт ури нов ос т в ор ене д ржав е .
И то, чак, ди рект но име ну ју ћи „крив це“,
од сли ка ра Мир ка Рач ког до пи са ца какви
су би ли Иси до ра Се ку лић и Ми рослав
Кр ле жа, те књи жев них кри ти ча ра
Јо ва на Скер ли ћа и Бог да на По по ви ћа.
Гро мо гла сно твр ди да је умет ност „апсо
лут но ства ра ње“ а не „ре про ду ко ва ње
при ро де“. За јед но с бра том Бран ком Ве
По љан ским и гру пи цом исто ми шљеника
о рг аниз уј е пр отес те пр от ив г о -
сто ва ња ин диј ског пе сни ка, но бе лов ца,
66 SRBIJA • BROJ 55 • 2016.