В И Д И Ц И ЉУ БО МИР МИ ЦИЋ (1895-1971), ЧО ВЕК КО ЈИ ЈЕ ХТЕО ДА СПА СЕ ЕВРО ПУ БАЛ КАН СКИМ ВИ ТА ЛИ ЗМОМ Зенити наших слутњи Ни је да вао ми ра пу ри тан ци ма и ско ро је ви ћи ма, ве ли ким ма ло гра ђа ни ма. Про га њао је бур жу је, рат не и ан ти рат не про фи те ре. Ми слио да је бо ље за лу та ти не го огре зну ти у уста ја лости. Ве ро вао да ће Евро пу из ле чи ти но ва умет ност и да се она мо же по кре ну ти са сло бод них и чи стих бал кан ских пла ни на. Са њим са ра ђу ју Ма ље вич и Кан дин ски, Блок и Ерен бург, Ма ри не ти и Ва за ри, То кин и Ви на вер, Цр њан ски и Кра ков... Не при ја те ља је би ло ма ње, али су би ли опа сни ји Пи ше: Пе тар Ми ла то вић Љу бо мир Ми цић Кад се у За гре бу, фе бру а ра 1921. го дине, по ја вио ча со пис Зе нит, у чи јем је под на сло ву пи са ло да је „ме сечна ин тер на ци о нал на ре ви ја за умет ност и кул ту ру“, ма ло ко је слу тио да ће по то ња при ча о ње му и ње го вом по кре та чу, упркос све му, до тра ја ти до да на шњих су то на. Наш свет, или бар онај део ко ме умет ност и кул ту ра још увек ни су тек су ви шан багаж спрам не за ме њи вих ри ја ли ти ја што нас за си па ју од зра ка до мра ка, био је о бр адов а н нес в ак идашњ ом изложб ом у Ста ром зда њу Му зе ја исто ри је Ју го сла вије под на зи вом Ру ска аван гар да у Бе о гра ду. По себ но што је њен ва жан део при пао и на ма, од но сно На род ном му зе ју у Бе о граду, ко ји је го сту ју ћој из ло жби при кљу чио је да на ест де ла из сво јих ко лек ци ја. А све то из за о став шти не Љу бо ми ра Ми ци ћа, чо ве ка ко ји је за слу жан што је – уз експр ес иониз а м , ф ут уриз а м , к уб из а м , дадаи - зам, над ре а ли зам (...) – и је дан наш „изам“ по стао део умет нич ке и кул тур не ба штине Евро пе. У про грам ском тек сту „Чо век и уметност“ об ја вље ном у пр вом бро ју Зе ни т а (у ко ме је ис так нут ја сан став про тив рата, бес по штед на кри ти ка дру штва и по литич ких при ли ка и на ја вљен не ми ло ср дан об ра чун с вер ским гра ђан ским и ма ло грађан ским вред но сти ма) пи ше, по ред осталог, и ово: „Са бласт цр ве не фу ри је ра та ис ко па ла је сво јим зло чи нач ким пан џа ма гро бље за све нас – за ми ли ју не љу ди. Је дан мр твац на два вој ни ка. Не за бо ра ви мо ни кад да је уби је но 13 ми ли ју на љу ди у про шлом де це ни ју, од би је де је умр ло де сет ми ли ју на, а осла бље но 150 ми ли ју на. А ми што оста до смо као посљед ња стра жа, но си мо за јед нич ки бол под ср цем, за јед нич ку ду шу оча ја, за јед нич ки про тест: Ни ка да ви ше ра та! Ни ка да! Ни када!... Чо век – био је ство рен да бу де Бог – а уби јан као сто ка на кла о ни ци!“ Евро пу, ве ро вао је Ми цић, мо же да покре не са мо брат ство ме ђу умет ни ци ма, али они ма са све жом кр вљу, они ма који до ла зе са Бал ка на. Тај „Бар ба ро ге ни је“ – пи сао је – до ла зи с бал кан ских чи стих пла ни на и про сто ра, он има не што но во да ка же и он ће се су прот ста ви ти ста рој, ис цр пље ној европ ској ци ви ли за ци ји ко ја је по кре ну ла Пр ви свет ски рат. Од мах су усле ди ли „од је ци и ре а го вања“. Та ко, на при мер, за гре бач ки књи жевни час опис Кри ти к а Љу бо ми ра Ми ци ћа на зи ва Лу до мир Ми цић. За ме ра му се и што му је ча со пис „ша рен и хва ли сав као пла кат не та бле. Ње гов осни вач и уред ник г. Љу бо мир Ми цић, не по знат док је пи сао ма ње ви ше пра во слав не пе сме... по ста де на мах ју нак на шег до ба“. А ко је за пра во био Љу бо мир Ми цић и шта све у јед ном но вин ском тек сту мо же 62 SRBIJA • BROJ <strong>55</strong> • 2016.
SERBIA • N O <strong>55</strong> • 2016 63