Srbija - nacionalna revija - broj 55 - srpski - niska rezolucija

О Д Л А З А К
ма ли за од ла зак на рад. До би ја ли смо
три обро ка днев но, а на ша бра ћа, ко ја су
са на ма до ве де на из Са ра је ва, одво је ни
од нас го лим про сто ром од три де се так
ме та ра, огра ђе ним бо дљи ка вом жи цом,
уми ру од гла ди, ис цр пље но сти, бо ле сти,
под мр ким не бом. Уста ше су их но ћи ма
оста вља ле на вла жним мо чвар ним леди
на ма, по ки ши и хлад но ћи, без хра не
и во де. Да њу ра де, углав ном гро бар ске
по сло ве. Пам тим ка ко при ла зе огра ди,
спу шта ју ру ке на жи цу и гле да ју нас,
ту жно и умор но, док сто ји мо на дру гој
стра ни. По не ко се осме ху је, ма ше ру ком
или се кр сти, као да би нам по же лео нешто
до бро. Ме ђу њи ма је по не ки ро ђак,
при ја тељ, не ко ме отац... До ви ку ју нас,
пи та ју за жи ве и до да ју: ,Ако икад видиш
мо је...‘ Ми се окре ће мо да нам не
ви де су зе. Слу те они, а слу ти мо и ми да
се ра ста је мо за у век. Ка да су нам хра ну
до но си ли, скла ња ли смо се са стра не да
нас не ви де док је де мо. По сле де се так дана
од ве ли су нас из Ја се нов ца во зом до
Зе му на, ода кле смо, пре ко Пољ ске и Немач
ке, упу ће ни у Нор ве шку. Кра јем ју на
сти гли смо у пра зан ло гор, Бе ис фјорд’,
чи ји прет ход ни за то че ни ци, ру ски зар
обљ ениц и , очигледно нис у пр еж ив ели .
Исту суд би ну до жи вео је ве ли ки број
на ше са бра ће из ђур ђев дан ског транспор
та – Че до, Ђор ђе, Ву ка шин, До бро...
и мно ги дру ги, ко ји ни су пре жи ве ли пакао
Ја се нов ца. Тек око две сто ти не њих
је до че ка ло сло бо ду.“
РА ТО ВИ ПО СЛЕ РА ТА
По ко ле ња дје ла су де
Ка да смо пра ви ли овај ин тер вју, у ње го вом бе о град ском
ста ну, у Ули ци 27. мар та, Жар ко Ви до вић бли жио се свом 95.
ро ђен да ну и био ви та лан. Ми сао би стра, од лич на кон тро ла
над ре че ни цом и то ком при че. Иза ње га је већ би ло из у зет но
де ло. Пре ми нуо је у Бе о гра ду, 18. ма ја 2016, дан на кон што
је на пу нио 95 го ди на. За со бом је оста вио ка пи та лан фи лозоф
ско-исто риј ски опус. По ме ни мо не ке књи ге: „Огле ди о
ду хов ном ис ку ству“, „Тра ге ди ја и Ли тур ги ја“, „Ло гос – ли тургиј
ска свест пра во сла вља“, „Ње гош и Ко сов ски за вет у Но вом
ве ку“, „Су о че ње пра во сла вља са Евро пом“, „Ср би у Ју го слави
ји и Евро пи“, „И ве ра је умет ност, Умјет ност у пет епо ха циви
ли за ци је“. (...)
Жар ко је у нор ве шким ло го ри ма био
до ма ја 1943. го ди не, ка да је уз по моћ
нор ве шких рад ни ка по бе гао у Шведску.
У Уп са ли је до био сти пен ди ју и могућ
ност да упи ше фа кул тет. У зе мљу се
вра тио по сле ра та. Ди пло ми рао је истори
ју фи ло зо фи је и исто ри ју умет но сти,
а док тор ску те зу је од бра нио 1958. Због
кри тич ких ста во ва о дру штве ном систе
му, два пу та је хап шен. Пре да вао је
исто ри ју ци ви ли за ци је у Са ра је ву и на
Све у чи ли шту у За гре бу, ода кле је от пуштен
због ста во ва о ср бо фо би ји. Том
приликом , ниј е наиша о на под ршк у
срп ске ака дем ске јав но сти, ко ја му је,
под ути ца јем До бри це Ћо си ћа, углавном
окре ну ла ле ђа. У Ин сти ту ту за
књи жев ност и умет ност Ср би је ра дио је
до пен зи је. Жар ко при па да ма ло број ној
гру пи фи ло зо фа ко ја у пр ви план ставља
хри шћан ски по глед на свет и друштве
на пи та ња. На тај на чин он ука зу је
на наш пра ви иден ти тет – пр во вер ски,
а по том и на ци о нал ни.
„Ми жи ви мо на стра те шки нај важни
јем про сто ру Евро пе. За Ен гле зе,
ко ји има ју би тан ути цај на ге о по ли тичка
зби ва ња у све ту, пи та ње оп стан ка
Евро пе, као те ме ља за пад ног све та, је сте
пи та ње ис точ не Евро пе и ње них гра ница.
Ми се на ла зи мо на тим гра ни ца ма,
а ту чи ње ни цу за пад ни свет ни ка да неће
при хва ти ти и не ће нас оста ви ти на
ми ру, без об зи ра на то ка ко се ми пона
ша ли. То је свет над моћ ног тех нич ког
раз во ја, али без има ло ду ха. Они зна ју
за на шу исто риј ску и ду хов ну ве зу са
Ру си ма и ни ка да не ће пре ћи пре ко тога.
Уоста лом, на ше нај ве ће не во ље у послед
њих сто пе де сет го ди на до ла зе од
њих. Они нам сер ви ра ју кри зе и гу ра ју
нас у ра то ве, спре ча ва ју ује ди ње ње и
ја ча ње срп ског на ро да. Они су нам оду
зе ли пра во да уче ству је мо у скла па њу
ми ров ног уго во ра са зе мља ма фа шистич
ког бло ка и на шим не при ја те љи ма
Хр ва ти ма. Ипак, Ср би све мо гу да из држе,
под усло вом да се сам на род об но ви.
На жало с т, наша интеле кт уа лна елит а ,
дез о ри јен ти са на уну тар са ме се бе, не
мо же да ста не на че ло тог про це са. По
мом ми шље њу, то мо ра да учи ни цр ква.
Јед но став но, нај ве ћи ауто ри тет мо ра да
пос т ане лит у рг иј а , однос но лит у рг иј -
ско-па ро хиј ска за јед ни ца, као мо рал ноисто
риј ска за јед ни ца ко ја има сна ге да
се од у пре свим иза зо ви ма. Ли тур ги ја је
ди ја лог из ме ђу све ште ни ка и вер ни ка
пред Бо гом, а при че шће је за вет. Ми мора
мо да се вра ти мо све то сав ском схвата
њу за ве та.“
76 SRBIJA • BROJ 55 • 2016.