Srbija - nacionalna revija - broj 55 - srpski - niska rezolucija

Ж И В О Т , Р О М А Н И
Са ру ским
пи сцем
Е д у ар д ом
Ли мо но вим
Са пе сни ком
и фи ло з о фом
Жан-Пје ром
Фа јем
да га то ме ни ко ни је мо гао под у чи ти у
се о ској за јед ни ци. Ка сни је је за вр шио
Ли ков ну ака де ми ју у Бе о гра ду и жи ви
у Па ри зу.
Мо је је мла дић ство би ло озву че но:
слу шао сам „Битлсе“, „Ро линг стон се“,
„Трог се“, „Хо ли се“... По стао сам јед на врста
дру штве ног по бу ње ни ка: ше зде сет
осма ме је уз др ма ла.
Рав ни ца. Она је за ме не би ла све. Ништа
дру го ни сам по зна вао, осим ма глича
стог и бес крај ног пеј за жа. Си лу е те,
обри си шу ма ра ка, уса мље не ку ће, ви соке
гра ђе ви не, мли но ви; гле дао сам свет
ко ји је оиви ча вао онај бли ски и скри вао
уда ље ни ко ји ћу тек упо зна ти. Мо ја машта
је го ре ла док сам се на пре зао да видим
до га ђа је скри ве не иза мно штва имена
ко ја су озна ча ва ла по те се или ата ре,
да на слу тим чу де сна зна че ња да љи не,
ње не од но се са ре чи ма; из ми шљао сам
исто ри је ко је су от кри ва ле рав ни цу као
под руч је пу но људ ских при ча. То је био
де чач ки ро ман ти зам ко ји је свет чи нио
за го нет ним и при влач ним.
Од је ци
Не би тре ба ло ап со лу ти зо ва ти дру гог. Али, лич ност ко ја
раз у ме умет ност, ко ја уме да раз го ва ра, нео п ход на је за књижев
ност. Иде ал ног чи та о ца не ма, он је пре све га, са ста но вишта
пи сца, сли ка су сре та раз ли чи тих ви зи ја и раз у ме ва ња
умет но сти. Мо ра те би ти осе тљи ви и ве шти да та кву по зи цију
оства ри те. Мо гао бих ре ћи да имам при ви ле ги ју да раз гова
рам по во дом сво јих но вих тек сто ва са из у зет ним и при јатељ
ским са го вор ни ци ма. Мој нај па жљи ви ји чи та лац је мо ја
су пру га Јо ван ка Ни ко лић, та ко ђе пи сац, ко ја ми већ че ти ри
де це ни је не из мер но по ма же.
Ме ђу тим, ка сни је, рав ни цу сам ви део
као кул тур ни ам блем у мно гим пе сма ма
но во сад ских пе сни ка. Она је би ла знак
књи жев ног кон зер ва ти ви зма, оту жног
ре ги о на ли зма ко ји сам од би јао.
Долаз а к. Но ви Сад ни је био мој избор.
То је би ла при ну да, јер ни сам ус пео
у Бе о гра ду да упи шем дра ма тур ги ју или
филоз офиј у.
Чи тао сам та да мо дер ну дра му: Беке
та, Јо не ска, Же неа, Брех та, Сар тра...
Че сто сам бо ра вио у ки кинд ском поз
ориш т у, гледа о пр едс т ав е , р а зг ов ар а о ,
по ма ло са ра ђи вао. Чи ни ло ми се та да
да је по зо ри ште моћ ни ме диј мо дер не
умет но сти. Ту скло ност пре ма по зо ришту
сам ка сни је у Но вом Са ду по ка зивао
по вре ме но као пи сац по зо ри шне
кри ти ке а и осно вао сам се дам де се тих
го ди на фе сти вал екс пе ри мен тал ног позо
ри шта Ма ло по зор је – Оff the tar на
Три би ни мла дих.
У Но ви Сад сам до шао са илу зи јама,
али и са јед ном вр стом ре а ли стичке
иро ни је. Ни сам се на дао да ћу сре сти
Ла зу Ко сти ћа или Зма ја, а још ма ње неког
ро ман ти чар ског есте ту или фи лозо
фа. Ни је то био град на кло њен ви сокој
кул ту ри, иако је у мно го че му био
је дан од во де ћих кул тур них цен та ра у
Ју го сла ви ји. До че ка ла ме је зна ме ни та
пе снич ка естра да од Ан ти ћа до Зуп ца,
не што зва нич них и кон фу зних но ви нара,
сен ке сву да при сут не про вин циј ске
полит ике , пр едс т а вниц и лока лне не оа -
ван гар де ко ји су у том тре нут ку би ли
дом ина н тни у час опис им а , лис тов им а
и на три би на ма. Имао сам сво ју ин тер-
82 SRBIJA • BROJ 55 • 2016.