Srbija - nacionalna revija - broj 55 - srpski - niska rezolucija

Апа рин је та да од не дав но жи вео у
Бе о гра ду, тач ни је у ње го вом пред гра ђу
Зе му ну, са дру ге стра не ре ке. Тај Рус се
пре се лио у Ју го сла ви ју у нај те жем момен
ту, 1991. го ди не, на по чет ку на силног
рас па да зе мље. По том је са Жељ ком
Тон ши ћем и Мла де ном Ђу ро ви ћем, својим
су се ди ма у том ста рин ском аустроугар
ском гра ди ћу ко ји на го ни на снатре
ње, офор мио је дин стве ну гру пу
сли ка ра ло ва ца на сно ве. Упр кос са свим
раз ли чи тим сти ло ви ма, па ле та ма и свето
ви ма, ова три из вр сна умет ни ка граде
за јед нич ку твр ђа ву да ле ко од вр тло га
вре ме на. У вре ме ну тра ге ди је и не си гурно
сти, а и бе де, у ко јем умет ност нај ви ше
ис па шта, они су од бра ни ли за ди вљу ју ћу
зах тев ност и до след ност. Сна га њи хо вог
естет ског кре да – ван вре ме ност и са вршен
ство – сва ка ко ни је стра на њи хо вом
ду го роч ном успе ху. Али не ва ља за нема
ри ти ни њи хо ву суд бо но сну ве зу са
до ма ћи ном гор њих ода ја зам ка у Гри јеру.
Иг но ри шу ћи кул тур не пре пре ке, погор
ша не по ли тич ком кри зом, Ша тон је
одр жа вао јед но од рет ких пра вих жа ришта
раз ме не и ди ја ло га из ме ђу ис то ка и
за па да Евро пе.
Хо до ча сни ци су се та да че сто пе ња ли
у Гри јер да би уро ни ли у то је дин стве но
окру же ње, те ви зу ел не пе сме, те куп ке
мла до сти ма ште, чи је су две ри чу ва ла
чу до ви шта Х. Р. Ги ге ра, на лик стра жа рима
из ноћ них мо ра. На кра ју ове по плоча
не ста зе, иза Мар со вог шти та и Ве нери
ног шти та Ву дро фа, ме ђу ма сив ним
гре да ма пот кро вља, кру жок упу ће них је
про сла вљао ван вре мен ски култ где су се
ан тич ки при зо ри ме ша ли са ди о да ма и
зуп ча ни ци ма све мир ског до ба.
Фан та сти ка је по ма ло ли чи ла на катар
ску цр кву и Гри јер је био њен за мак.
Ту је бив ство ва ла уни вер зал на уметност
ко ју су про гла ша ва ли сек том, попу
лар на умет ност чи ја се фа ма спон тано
ши ри ла у пу бли ци. На и ме, ње ним
про тив ни ци ма је нај пре че би ло да од
јав но сти са кри ју ову не по ре ци ву и незгод
ну чи ње ни цу: да ти ту сли ка ри, за
раз ли ку од мно гих про сла вље них савре
ме ни ка, зна ју да сли ка ју. Они су овеко
ве чи ли тех ни ку ре не сан сних мај стора,
еру дит ски осве жи ли сву ви зу ел ну
ба шти ну мо дер не, ожи вља ва ју ћи вечне
сим бо ле на ше ци ви ли за ци је. Јед ном
реч ју, они су оте ло тво ри ли тра ди ци ју у
нај са вре ме ни јим об ли ци ма. Ону жи ву,
ор ган ску тра ди ци ју, ко ја се не пре но си
фи ло зоф ским трак та ти ма већ уме ћем,
ду хом за на та, ти хим спо јем ра да и сна.
У РУ КАВ ЦИ МА ВРЕ МЕ НА
Ме ђу свим тим про зо ри ма отво реним
ка дру гим све то ви ма, пре ци зни обли
ци и то пле све тло сти Сер ге ја Апа ри на
су се ис ти ца ли не са мо вр ло пре по знатљи
вом па ти ном, већ и ат мос фе ром ко ја
је ру ши ла ме ђе жан ро ва и ко ја је ублажа
ва ла ње го ву по ра зну вир ту о зност. У
„Три ма ла
мо ста“,
трип тих
„Же на и чо век
у зам ку Гри јер“,
дип тих
SERBIA • N O 55 • 2016
89