Srbija - nacionalna revija - broj 55 - srpski - niska rezolucija

НА РУ БУ ДРУ ГОГ СВЕ ТА
У Бро ду су пре шли у ва го не ши ро ког
колос ека .
„Чим је воз стао, чу ли смо да не ко виче:
,Ис па дај, бр зо!‘ Ка да су се на ша вра та
отво ри ла, на ре ди ли су нам да пре ђе мо у
ва го не ко ји су би ли по ста вље ни на сусед
ном ко ло се ку. По че ли смо да иска чемо,
док су нас уста ше ту кле кун да ци ма.
И та да сам ви део стра шан при зор. Као
на ру бу дру гог све та, по ред нас и иза нас,
љу ди па да ју као кла де. Мр тви, угу ше ни,
уда вље ни, сло мље ни... Ста ја ли су крај нас,
као да спа ва ју на но га ма, кла ти ли се хладни
и уга ше ни, чу ва ју ћи још ма ло жи вог
про сто ра за се бе. Из дах ну ли су без ре чи,
без сна ге да за мо ле за по моћ. Ми их нисмо
при ме ти ли. И са да, ка да смо се по мери
ли јед ни од дру гих, па да ла су њи хо ва
те ла, уз туп тре сак. Не ки су, пак, оста ја ли
у ва го ни ма, не моћ ни да се по ме ре. Са њима
су уста ше бр зо за вр ша ва ле. Из на шег
ва го на, бар 50 љу ди ни је на ста ви ло пут ка
Ја се нов цу. Пре ба ци ли су нас у дру ге ва гоне
– из два са ра јев ска, у је дан ја се но вач ки.
За мр ла је сва ка при ча, пе сме већ одав но
ни је би ло. Мук и ти ши на... и по но во исти
мрак, иста те ско ба, по но во без ва зду ха. У
Ја се но вац смо сти гли 8. ма ја. По ми сли смо
да је, на по кон, крај му ка ма. Ех, ту го!... Обра
до ва смо се Ја се нов цу.“
А, у ње му...
„Ка да се вра та на ва го ну отво ри ше,
угле да смо хр ват ске вој ни ке, уста ше. Један
од њих ви че: ,До бро до шли! Има ли
ко да је гла дан?‘ Ни ко не од го ва ра, нити
се по ме ра... све док се је дан де чак не
ода зва: ,Ја сам гла дан.‘ Уста ша га по зва
да иза ђе. Он при ђе вра ти ма ва го на, је два
сто је ћи на но га ма. Из глед њи хо вих лица
ни ка да ни сам за бо ра вио. Јед но охо ло,
са под сме хом на усна ма и јед но умор но,
од му ке и не мо ћи. И то је сте жи вот, поми
слио сам, али та ко не мо ра да из гле да.
Уста ша се са же, за гра би шљун ка у ша ку,
па му при не се усти ма и вик ну: ,Зи ни!‘
Ли це му се из об ли чи: ,Је ди! Ово ће вам
би ти сле до ва ње.‘ Тр па му шљу нак у уста,
па тр же гла вом ка на ма: ,Ис па дај!‘ И та да
је за на ма оста ло до ста не по мич них тела.
Ми слим да је у Ја се но вац сти гло око
две хи ља де љу ди, сва ки тре ћи је стра дао
у том тран спор ту. Од ста ни це до ло го ра
тр ча ли смо под уста шким удар ци ма. Ако
би ко по ср нуо и пао, до ту кли би га кунда
ци ма или мет ком.“
ПОД МР КИМ НЕ БОМ
Ипак, по сле свих му ка, на де ис пе ване
у ле ле ку Ђур ђев да на су се оства ри ле.
Ис пред при јем ног ло го ра че ка ли су их
Нем ци.
„То је би ло из не на ђе ње ко је се де шава
ло рет ко ко јим ло го ра ши ма. Ор га низа
ци ја, Тот’, рад на слу жба Тре ћег Рај ха,
че ка ла је на свеж рад ни ма те ри јал. Бира
ли су рад ни ке за ло го ре у Нор ве шкој.
По стро ји ше нас у не ко ли ко ре до ва испред
ула за у глав ни ло гор. Иза ле ђа нам
при ла зе не мач ки вој ни ци и но га ма, у
те шким вој нич ким чи зма ма, уда ра ју
нас ис под ко ле на. Ко клек не или пад не,
не сме да уста не, а ко оста не на но га ма
мо ра тр ком да оде на дру гу стра ну, где
се на ла зе ода бра ни за рад у не мач ким
ло го ри ма. Оне ко ји су оста ли на зе мљи
че ка ла је стра шна ја се но вач ка суд би на.
Нас не ко ли ко сто ти на, одво ји ли су у посе
бан део, у ба ра ке у ко ји ма су нас спре-
SERBIA • N O 55 • 2016
75