Srbija - nacionalna revija - broj 55 - srpski - niska rezolucija

ко ји је до ра стао та квом иза зо ву и са мо је
пи та ње вре ме на ка да ће се то до го ди ти.
ТО ЈЕ МОЈ ОТАЦ, БО ЖИ ДАР
Не ко би мо гао прет по ста ви ти да је
отац Бо жи дар, про сла вље ни ко шар кашки
тре нер, био ве о ма за сту пљен у Мари
ни ној ка ри је ри. Из не на дио би се, ме ђутим,
ка да би са знао да ни је та ко.
– У пра вом сми слу ре чи он је от крио
ко ли ко сам ду бо ко у ко шар ци тек оног
тре нут ка ка да сам са „Ушћем“ ушла у
Пр ву ли гу. Био је из не на ђен и ни ма ло
оду ше вљен мо јом од лу ком да и ја поста
нем тре нер. На рав но, ни је се сло жио
са тим, же ле ћи пре све га да ме за шти ти
од свих не га тив них им пул са ко ји прате
овај по сао. Ме ђу тим, јед ном од лучном
ре че ни цом ја сно сам му ста ви ла до
зна ња ко ли ко сам ре ше на да оста нем у
то ме. Про фил мог ка рак те ра је та кав да
не до зво ља ва ме ша ње са стра не, а опет,
ње гов ка рак тер је та кав да уме да пре позна
и по шту је ре ал ност ту ђих од лу ка, па
ни ка квих да љих не спо ра зу ма ни је би ло.
Пр ви и је ди ни пут је био на не кој мојој
утак ми ци 2007. ка да смо у Су бо ти ци
осво ји ле Куп, што је ујед но био мој пр ви
тро феј. Ипак, знам да те шко пре жи вљава
све мо је ме че ве, а то ком фи на ла, ка да
смо осво ји ле европ ско зла то, по пу шио је
ко зна ко ли ко ци га ре та, иако ни је пу шач
и дрх тао је од на пе то сти то ли ко да га ни
ста ри дру го ви ни су мо гли пре по зна ти.
На кра ју је за пла као, јер бо ље од свих зна
ка ко ми је би ло. То је мој отац, Бо жи дар.
Ме ђу тим, не сме да бу де спа ва ња на
ло в о ри к а м а.
– Ка да смо осво ји ле европ ско зла то,
по ста ви ла сам се би пи та ње: шта са да?
Ка ко срп ској ко шар ци да ти не што ново?
Од го вор је био у од лу ци да по но во
кре нем из по чет ка, из са мих осно ва, па
сам са при ја те љи ма по кре ну ла По крет
за жен ску ко шар ку, ко ји има за циљ пре
све га да де вој чи ца ма пру жи при ли ку
да се бес плат но ба ве овим спор том, да
стек ну пр ва ис ку ства и мо жда от кри ју
та ле нат у се би. Кроз све то сте ћи ће и
на ви ке здра вог жи во та, што је мо жда
нај ва жни је. Све то већ до бро функ цио
ни ше у Бе о гра ду, а са да ће по че ти да
се ши ри по Ср би ји. Им по ну је ми што
уче ству јем у не че му та квом, јер ме
од ушевљ ав а интелиг е нц иј а наше деце ,
окрет ност и спрем ност да се при ла го де
у те шким си ту а ци ја ма. Ве ли ки део живо
та сам про ве ла у ино стран ству и, веруј
те, у све ту ни сам че сто на и ла зи ла на
слич не при ме ре. Срећ на сам што по знајем
сво ју зе мљу и осе ћам ње не по тре бе.
Тру дим се да јој по да рим сво ја искре на
осе ћа ња и нај сме ли је же ље.
Мо ја зе мља
– Ко ли ко сам ве за на за сво ју зе мљу су ви шно је ис ти ца ти.
Пот пу но сам све сна то га да кроз по сао ко ји ра дим мо гу да
учи ним не што до бро за њу и бу ди те уве ре ни: не по сто ји препре
ка ко ја ме мо же за у ста ви ти да дам све од се бе на том пу ту.
Осе ћај да сам у то ме ус пе ла је не у по ре див. Ја сам већ до жи вела
онај чу ве ни бал кон, на ко ји су се пе ли са мо нај бо љи, до живе
ла сам се дам хи ља да љу ди у „Пи о ни ру“ на жен ској ко шар ци,
што је до ско ро би ло не за ми сли во. На фи на ле у Бу дим пе шти
до шле су хи ља де на ших љу ди да нас по др же и по здра ве. Каква
је са мо то са тис фак ци ја и ис пу ње ње нај скри ве ни јих же ља
у жи во ту јед ног спор ти сте или тре не ра!
SERBIA • N O 55 • 2016
99