С У С Р Е Т И И ми ко ња за тр ку има мо Коњ је за чо ве ка бож ји дар, ка же јед на арап ска из ре ка. Чеје ни су сво је му стан ге сма тра ли све тим жи во ти ња ма, а 1971. аме рич ки Кон грес про гла сио је му стан га за исто риј ски симбол Ди вљег за па да. Му станг оли ча ва ле по ту, бр зи ну, гра ци о зност и не у кро ти вост. Сто га се ко ри сти као ме та фо ра у ин дустри ји ауто мо би ла. Сед ма рум ска „Штра па ри ја да“ је по ка за ла да – још увек, и по сле све га – и ми ко ња за тр ку има мо. ко је твр дио да има нај ја чег ко ња. Па ле су оп кла де, ре ше но је да улог бу ду три јаг ње та и три пра се та. На град ни фонд уста но вљен је пре зва нич ног из ла ска на ли ва ду. По сле по бе де Мир ка Га рова у Дри ни ћу, те 2006. го ди не, до шло се до за кључ ка да све то не мо же оста ти на не ко ли ко так ми ча ра ко ји су се у нешто оп кла ди ли. Та ко сам ја, до шав ши у Срем, пр ви пут ор га ни зо вао „Штра пари ја ду“ 2010. Са да, ка да се она одр жа ва сед ми пут, до шли су нам љу ди из Краље ва, Кра гу јев ца, Сје ни це, Но вог Па зара, Лу ча на, Ива њи це, По же ге, Ва ље ва, Лоз нице , Б ањ е Ков иљ аче , Павлов аца , Жар ков ца. Иако у Срп ској има ју своју „Штра па ри ја ду“, иако су оте жа ва ју ћа окол ност гра нич на пра ви ла о сер ти фика ти ма ко ња при ли ком ула ска у Ср бију, так ми ча ри са дру ге стра не Дри не ни ово га пу та ни су из о ста ли. СВА КИ ЦИ ГА СВО ГА КО ЊА ХВА ЛИ „Штра па ри ја ду“ је ове го ди не отворио Сте ви ца Ко ва че вић, Ру мља нин ко ји по ду же, са раз ли чи тих ду жно сти у опш т ини , под ржав а ову м аниф ес т ац иј у. На так ми че њу нај бо ље су се по ка за ли ко њи Ми лин ка Бу га ри на из Ба ње Ко виља че, за тим Бра це Бо ро је ви ћа из Па влова ца, па Жар ка Ни ко ли ћа из Ло зни це. Њи хо ва гр ла би ла су нај бо ља у те шкој ка те го ри ји у па ру. – Ко њи мо ра ју да бу ду ши ро ких но гу и про бра ни – об ја шња ва Ми ле Ђо ка новић. – Не мо же сва ки коњ то да под не се, већ онај ко ји је ду жи, те жи и ве ћи. Некад су та ква гр ла ко ри шће на за об ра ду зе мље у Сре му, а да нас су ко њи „оста ли без по сла“. И они су из гле да до па ли међу „тран зи ци о не гу бит ни ке“. Све га зде, на рав но, рас ко шно ди ване о сво ме ко њу. Као у пе сми Јо ва на Јова но ви ћа Зма ја „Ци га нин хва ли сво га ко ња“. А не где то ва ља и по ка за ти, потвр ди ти. Сед ма рум ска „Штра па ри ја да“ би ла је до бро по се ће на, упр кос вар љиво сти овог ки шног ма ја, ко ји је на мах ожи вља вао бол на се ћа ња на 2014, го дину ве ли ких по пла ва. – Знам, ово је XXI век, рад по мо ћу ко ња је про шлост. Па ипак, мно ги људи још др же ко ње, што из љу ба ви, што у не кој из ну ди ци – ка же Ђо ка но вић. – И сам сам мно го по сло ва оба вљао коњском за пре гом. Ко зна, мо жда ко њи опет до ђу у сре ди ште па жње. Ма ла до ма ћинства, ка квих је мно го у Ср би ји, и да ље лак ше по љо при вред не ра до ви мо гу испла ти ви је оба ви ти ко њи ма. Пре воз мањих те ре та, шпар та ње ку ку ру за на малим пар це ла ма, на ро чи то у по вр тар ству, и још пу но то га, мо же се ура ди ти ко њима а „не ко шта ни шта“. Не ма ре ги страци је, стро гих про пи са, ка зне них по е на, по ре ских ха ра ча... Озбиљ но раз ми шљам да опет ку пим јед ног сред њег ко њи ћа. 34 SRBIJA • BROJ <strong>55</strong> • 2016.
SERBIA • N O <strong>55</strong> • 2016 35