Srbija - nacionalna revija - broj 55 - srpski - niska rezolucija

да се ка же, а да се не за ка же, о ње го вом
жи во ту и при кљу че ни ји ма?
ЗА НО ВУ И БО ЉУ ЕВРО ПУ
Ро ђен 1895. у се лу Со ши це код Јастре
бар ског, у та да шњој Аустро у гар ској,
да нас у Хр ват ској, у по ро ди ци кра љевског
лу га ра по те клој са Ба ни је. Са чу вани
би о граф ски спи си ка жу да је основ ну
шко лу за вр шио у Гли ни, где је пр ви пут
ви део би о скоп, цир кус и пу ту ју ће по зори
ште, и да су га ти пр ви де ти њи ути сци,
г отов о ф а нт азм аг ори чни , и ус мерили
пре ма доц ни јем ства ра ла штву.
Ра до зна лост и тра га ње за са мим собом
до при не ли су да као сред њо шко лац
у За гре бу (1913-14) уче ству је у осни вању
Срп ског сред њо школ ског удру жења
и при ње му по зо ри шта на чи јем су
ре пер то а ру де ла срп ских драм ских писа
ца. А он, Ми цић, ту је и управ ник, и
дра ма тург, и ре ди тељ, и сце но граф, и
глу мац. Пр ви свет ски рат за те као га је
на пр вој го ди ни сту ди ја на Фи ло зофском
фа кул те ту, где је мо би ли сан и, после
крат ке обу ке за бол ни ча ра, упу ћен
на фронт у Га ли ци ји. На пу ту до пр вих
бор бе них ре до ва сре ће се с при зо ри ма
рат них стра хо та. Оста ла је при ча да је
са бор це за ба вљао глу мом, али и да се
да љег вој ни ко ва ња, чак и стре ља ња,
спа сао из и гра ва ју ћи лу ди ло. За вр шио је
за то чен у вој ној бол ни ци (не ка да шњем
са мо ста ну) у Са мо бо ру.
Ва жан тре ну так, у не ким ства ри ма
и пре ло ман, збио се у про ле ће 1918. годи
не кад је у Пра гу уче ство вао на вели
ком исто риј ском ску пу сло вен ских
на ро да, где је с оду ше вље њем при хватио
оп ште уве ре ње о „но вој и бо љој
Евро пи“. Као „свр ше ни сту дент“ За греб
ачког с в еучилиш т а почињ е да у час о -
пи си ма об ја вљу је сво је сти хо ве, али и
при ка зе о по зо ри шту, књи жев но сти и
ли ков ној умет но сти. Го ди не 1919. из лази
и ње го ва пр ва збир ка пе са ма Рит ми
мо је слут ње ко ју је уочио и Ми лош Црњан
ски, по себ но због но вог сло бод ног
сти ха и све де не пе снич ке фор ме. Сле ди,
на ред ног про ле ћа, и збир ка Спас ду ше
а Ми ци ће ви сти хо ви бр зо на ла зе ме сто
и у ан то ло ги ја ма мо дер не хр ват ске, јужно
сло вен ске (на не мач ком) и ју го словен
ске ли ри ке.
Оста так жи во та и де ла Љу бо ми ра
Ми ци ћа од ре дио је ње гов ча со пис Зенит,
гла си ло умет нич ког по кре та зе нити
зам. И то на мно го на чи на и у мно го
пр ав аца .
БЕЗ ЦЕН ТРАЛ НО Е ВРОП СКИХ
БРАБ ОЊАК А
Фе бру ар 1921. и из ла зак пр вог бро ја
Зе ни т а озна чио је не са мо пре крет ницу
у жи во ту и ства ра ла штву Љу бо ми ра
Ми ци ћа не го, сло бод но мо же да се ка же,
и не што по све но во у та да шњој Европи.
Од фор ме, крај ње нео бич них и тада
вр ло сло бод них гра фич ких ре ше ња,
до мно штва са рад ни ка, већ по зна тих и
при зна тих умет ни ка чи ји се при ло зи
штам па ју на њи хо вим ма тер њим је зици
ма (фран цу ски, не мач ки, ен гле ски,
ру ски, хо ланд ски, че шки, еспе ран то, мађар
ски и, на рав но, срп ски и хр ват ски),
али и оних чи ја је „дру гост“, аван гардност,
та да ста вља на под озбиљ ну уметнич
ку сум њу.
Већ од тог пр вог бро ја (од укуп но
43 иза шла) на стра ни ца ма се на ла зе
књи жев на и ли ков на де ла европ ских
умет ни ка али и тек сто ви о та да шњој
књи жев но сти, умет но сти, по зо ри шту,
фил му... Њи хов спи сак је пре ве лик за
је дан но вин ски текст, али ва ља из двоји
ти име на као што су: Ка зи мир Маље
вич, Ва си лиј Кан дин ски, Алек сан дар
Блок, Алек сан дар Ар хи пен ко, Ла зар Ел
Ли сиц ки, Иља Ерен бург, Лу на чар ски, Јесе
њин, Ма ја ков ски, То ма зо Ма ри не ти,
Ру ђе ро Ва за ри, Де ло не, Ла још Ка шак...
Бран ко Ве По љан ски
Бран ко
Ве По љан ски,
брат Љу бо ми ра
Ми ци ћа, 1921.
Фо то:
Из Збир ке
бе о град ске
Ки но те ке
Две го ди не мла ђи брат Љу бо ми ра Ми ци ћа, у књи жев ности
се ја вља и под псе у до ни ми ма Вир гил, Ва ле риј и Виј Пољан
ски. Име му се пр ви пут по ја вљу је кад је 1915. из ба чен
из свих шко ла у Хр ват ској и Сла во ни ји због то га што је јавно
исме вао та мо шњу хим ну кроз па ра фра зу „Ле па на ша пуна
фла ша“. Пр ви по мен у ли те ра ту ри је кад се пот пи су је као
уред ник и је ди ни са рад ник у „Све то кре ту. Ли сту за екс пе дици
ју на се вер ни пол чо ве ко вог ду ха“, об ја вље ном у Љу бља ни
у ја ну а ру 1921. По том об ја вљу је ро ман „77 са мо у би ца“, а онда
и збир ку пе са ма „Па ни ка под сун цем“, обо је пре до че но на
Из ло жби ре во лу ци о нар не умет но сти За па да, у Мо скви 1926,
у окви ру Ју го сло вен ског зе ни ти зма, чи је је уче шће ор га ни зовао
Љу бо мир Ми цић.
У Па ри зу Бран ко у углед ним ча со пи си ма пред ста вља уметнич
ки по крет чи ји је осни вач ње гов брат. Ус по ста вља до бре
ве зе и са ру ском аван гар дом. Гро мо гла сно се су прот ста вио
по е ти ци фу ту ри ста, по себ но Ал фре ду Ке ру, ауто ру по гро машких
сти хо ва „Ср би ја мо ра умре ти“. И то та ко убе дљи во да је
до тич ни Кер су тра дан мо рао да на пу сти Па риз.
SERBIA • N O 55 • 2016
65