LIKOVNA UMETNOST I KULTURA - Uvod u likovnu kulturu 1

ЕГИПАТСКА УМЕТНОСТ
Египатска архитектура
Скулптура древног Египта
Египатско сликарство
Кеопсова пирамида у Гизи,
2570 година пре н. е.
Египћани су своје куће сматрали
пролазним местима, а своје
гробнице трајним становима.
Грчки историчар Диодор,
1. век пре н. е.
Долина реке Нил сматра се колевком египатске цивилизације.
Обале дуж Нила биле су области плодног земљишта погодног за
развој земљорадње и сточарства. Египћани су уз помоћ напредних
система наводњавања успели да од своје земље направе плодну
житницу и створе услове за развој богате и моћне цивилизације,
која је трајала преко три хиљаде година. У Египту су се смењивале
бројне династије, које су оставиле богато уметничко наслеђе.
Периоди развоја египатске цивилизације и културе обухватају дуг
временски период и деле се на: праисторијско доба (пре 3000 година
пре н. е.), рани династички перод (од око 3000—2680. године пре н.
е.), старо царство (2680—2259. године пре н. е.), средње царство
(2258—1786. године пре н. е.), ново царство (1786—1069. године пре
н. е.), трећи међупериод (1069—664. године пре н. е.), први персијски
период, касни персијски период и други персијски период (664—332.
године пре н. е.), птоломејско краљевство (332—30. године пре
н. е.), римски Египат (30. године пре н. е. до христијанизације у 4.
веку). Најважнији друштвени и културни центри били су градови
Мемфис и Теба, као и Луксор, Карнак, Асуан и Абу Симбел са вредним
и богатим уметничким наслеђем. Јединствена египатска држава
имала је централизовану власт на челу с фараоном, и значајно је
развијала пољопривреду, систем за наводњавање, градитељство,
писмо, религију и уметничку делатност.
Микерин и његова жена, Гиза,
око 2515. године пре н. е.
Египатска уметност се развија у великом временском периоду —
од пре 3000. године пре н. е. до ширења хришћанства у 4. веку. На
челу египатске државе био је свемоћни врховни владар — фараон,
сматран за живога бога, који је имао неограничену моћ. Његов
бирократски апарат контролисао је све активности друштва, па самим
тим и уметничку делатност.
Религија Египћана била је многобожачка или политеистичка —
веровали су у више богова, међу којима су најзначајни Амон Ра —
врховни бог сунца, Озирис — бог плодности и вегетације, Хорус —
бог Земље, Хатор — богиња неба, музике и љубави, господарица
подземља и звезда, Хапи — бог Нила, Анубис — бог умрлих и пратилац
мртвих на путу за загробни живот, Изида — богиња плодности,
заштитница брака и мајчинства, Сет — бог олуја и оружја и
Нефтис — богиња смрти. У 14. веку пре н. е. фараон Аменхотеп IV
(Акхенатон) је увео монотеизам — веровање у једног бога сунца
— Атона. То је у историји човечанства била једна од првих појава
идеје о веровању у једног бога, која се завршила с крајем владавине
фараона Акхенатона.
Захваљујући развоју сликовног писма — хијероглифа, разноврсни
записи поетског, научног, религиозног и историјског карактера
сведоче о развијености египатског друштва и културе. Хијероглифе
је дешифровао француски научник Жан Франсоа Шамполион у
19. веку. Египатска уметност је имала религиозни и загробни
карактер. Била је посвећена величању моћи фараона и египатских
божанстава, као и култу мртвих и веровању у вечни живот душе и
тела после смрти.
Уметничка делатност старог Египта огледа се у изградњи монументалних
грађевина и скулптура, зидног сликарства и различитим видовима
примењене уметности. Моћно египатско царство и његова
култура су извршили снажан утицај на друге народе у старом веку.
98