LIKOVNA UMETNOST I KULTURA - Uvod u likovnu kulturu 1

Сања Филиповић • Весна Дицић
Краљевско постоље — сцена мира, око 2600. године пре н. е.
Победничка стела Нарам–Сина, детаљ,
2300—2200. године пре н. е.
Стела Нарам–Сина је посебно
значајна као један од првих
примера дефинисаног пејзажа у
уметности, при чему су елементи
на рељефу међусобно повезани и
интегрисани са простором.
Краљевско постоље, познато као Застава из Ура, карактеристична је
дрвена плоча с двоструким прочељем, где су у основу од плавог лазурног
камена — лапис лазули уметане фигуре од седефа. Техника
уметања различитог материјала (драгог, полудрагог камења, шкољки
и слично) у подлогу и у равни са њом зове се инкрустирање. На
фронталном панелу приказана је сцена рата, а на задњем сцена мира.
Наративни прикази догађаја на панелима поређани су у три нивоа.
Фигуре робова мање су од великодостојника и приказане су по принципу
изокефалије — једнакости по хијерархији, чиме је наглашен
њихов друштвени положај, при чему су све главе приказане у истој
висини без обзира на стварне пропорције и распоред у простору.
Фигуре су постављене без преклапања у простору, док је материјализација
у приказу људског тела и одеће изостављена.
Сумере су око 2360. године пре н. е. покорили Акађани, варварско
племе семитског порекла које се стопило са Сумерима и формирало
сумерско-акадску владавину око 2350. године пре н. е. Акадски
владари били су Саргон I и његови наследници, међу којима и његов
унук Нарам–Син. Он је овековечио себе и своју војску у рељефу
на Победничкој стели исклесаној у плитком рељефу од ружичастог
пешчара — врсте камена. Код Сумера се први пут појављује стела —
плоча или стуб, најчешће надгробни или заветни споменик са рељефном
сликом и натписом на прочељу.
Стела Нарам Сина је већих димензија, вертикално постављена, с
приказом историјског догађаја. Ликови су груписани у пирамидалној
композицији, са сликовитим ритмичким приказом напредовања
акадске војске по дијагонали. Фигура Нарам–Сина гази по телима
страдалих војника, док непријатељи моле за милост. Владар се издваја
од осталих фигура величином, а изолован положај у простору
му даје надљудски статус. На глави има карактеристичну круну тог
времена, капу са бивољим роговима, и најближи је божанским симболима,
што га ставља у положај посредника између људи и богова.
90