LIKOVNA UMETNOST I KULTURA - Uvod u likovnu kulturu 1

Сања Филиповић
Дводимензионални и тродимензионални
облици
У природи облик представља одраз објективне реалности, док је у
уметности представа облика виђење ствараоца које има значење много
сложеније него што се може видети на први поглед.
Облик је одређен димензијом — величином којом се мери простор и
то је општи назив за дужину, висину и ширину. Зависно од постојања у
простору, облици могу бити дводимензионални и тродимензионални.
Дводимензионалне облике у ликовној уметности описујемо помоћу
ширине и дужине, контурне линије (односи се на збир страница или
кружницу) и визуелне површине. Од геометријских облика то су квадрат,
круг, троугао, правоугаоник, ромб, елипса, трапез и слично. Код
дводимензионалних облика сагледива је само површина, која се формира
на различите начине — када се затвори контурна линија која
објашњава само њихову спољашњост, затим тачком, мрљом, сенком
светлости, густо испреплeтаним линијама или скупљеним тачкама на
површини.
Сваки облик састављен је од површина, где се сусрећу волумен и простор.
У сликарству дводимензионални облици представљају се сенком
коју формира неки облик или осветљеном површином, бојеним
мрљама, отиском графичке боје на подлози...
Анри Матис,
Чинија с јабукама на столу, 1916.
Мен Реј, Фотограм, 1926.
На фотограму — фотографском
запису уметника Мена Реја
приказани су облици обичних
употребних предмета без илузије
тродимензионалности.
Зидна слика подводног света, детаљ,
Крит, 15. век пре н. е.
На примеру зидне слике с Крита
су стилизовани, плошно сликани
облици. Код употребе линија и
бојених површина нема наглашене
треће димензије. Дубина је
сугерисана положајем пераја
делфина, која се преклапају по
принципу испред-иза и различитом
обојеношћу.
55