LIKOVNA UMETNOST I KULTURA - Uvod u likovnu kulturu 1
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Сања Филиповић • Весна Дицић<br />
Из овог периода сачуване су скулптуре, портрети владара и рељефи<br />
с приказом владаревих успеха у рату и лову. Бронзана глава акадског<br />
владара Саргона I из Ниниве, која се данас чува у ирачком музеју у<br />
Багдаду, право је ремек-дело скулптуре тог доба. Глава је са стилизованим<br />
цртама лица, уплетене косе и симетрично уковрџаном брадом,<br />
а уместо очију био је инкрустиран скупоцени материјал.<br />
У најстарија времена, док су Сумери владали у својој престоници Уру,<br />
краљеве су сахрањивали с предметима из домаћинства, драгоценостима<br />
и робовима, тако да „ни у чему не оскудевају на ономе свету”.<br />
Један од вредних примера пронађен у гробници у Уру је Жртвени<br />
сталак из Ура. То је скулптура од комбинованих материјала као што<br />
су дрво, злато и лапис лазули. Он приказује овна пропетог уз процветало<br />
дрво. Ован је био света животиња бога Тамуза, као симбол мушког<br />
принципа у природи.<br />
Саргон I, Нинива,<br />
2300—2200. године пре н. е.<br />
Ован и дрво, жртвени сталак из Ура,<br />
око 2600. године пре н. е.<br />
Накит краљице Пу Аби, детаљ<br />
Лира краљице Пу Аби, око 2500. године<br />
пре н. е.<br />
Уметност старог Вавилона<br />
Уметност старог Вавилона развија се у периоду старог Вавилонског<br />
царства од 1894. до1595. године пре н. е. После бројних ратова и борбе<br />
за превласт међу градовима-државама, Вавилон је загосподарио<br />
читавим подручјем успоставивши централизовану власт. Под Хамурабијем<br />
и његовим наследницима постао је културни центар Сумера.<br />
Град је добио име по акадској речи која значи „Божја капија”. Грађен<br />
је на обалама реке Еуфрат и подељен градским бедемима на старији<br />
и млађи део.<br />
Кључни споменик који је сачуван из овог периода је Хамурабијев законик.<br />
То је систем закона које је владар Хамураби увео, а записан је<br />
на стели од диорита — врсте црног мермерног камена. Изнад текста<br />
се налази рељефни приказ стојеће фигуре Хамурабија са Шамашем,<br />
богом Сунца, заштитником правде, који му предаје краљевску палицу<br />
и прстен као симболе правде. Иако израђен касније, рељеф је стилски<br />
близак Гудеиним скулптурама.<br />
Хамурабијев законик, део стеле,<br />
око 1760. године пре н. е.<br />
91
Change language