LIKOVNA UMETNOST I KULTURA - Uvod u likovnu kulturu 1

Сања Филиповић
Резиме
У ликовној уметности примењују се различити ликовни елементи
и њихови односи.
Ликовни елемент је саставни део целине у ликовном делу. По
једној од многих подела, издвајају се: тачка, линија, облик, боја,
светлина, површина, текстура и простор.
Ликовна композиција јесте међусобни однос ликовних елемената
у једном уметничком делу.
Начела компоновања подразумевају процесе ликовног обликовања,
при чему се успостављају различити односи ликовних
елемената неког ликовног дела. Композиција се може градити
ликовним елементима по различитим принципима као што су: однос
величина — пропорције, симетрија и асиметрија, ритам, репетиција,
равнотежа, хармонија, контраст, доминанта и јединство.
Истраживачка питања и задаци
1. Који су основни ликовни елементи и принципи компоновања?
2. Наведи основне одлике ликовних елемената и принципа компоновања.
3. Посматрај ликовна дела у књизи и разговарај о томе који су ликовни
елементи и принципи компоновања најуочљивији на приказаним
примерима. Размени своје доживљаје, ставове и критичко мишљење
о приказаним делима.
4. Реализуј исти или сличан мотив у више варијанти, истражујући изражајне
могућности ликовних елемената и принципа компоновања.
Вокабулар
Тачка — најмањи и најједноставнији ликовни
елемент који нема изражене особине као
што су висина, ширина и слично.
Линија — у визуелном смислу линија се
јавља као контурна, текстурна и структурна;
представља основно изражајно средство у
цртежу.
Облик — форма која се добија када се линија
затвори или када се површина испуни
тачкама, линијама или мрљама.
Површина — раван која се добија мноштвом
тачака које су скупљене, и линијама
које су испреплетане или густо поређане.
Текстура — квалитет површине неког материјала
који опажамо видом или додиром.
Светлина — као елемент у ликовном делу
омогућава да се прикаже осветљеност
одређене површине, одреди волумен предмета,
као и оријентација предмета у простору
у односу на извор светлости.
Валер — градација светлости у односу на
извор од најтамнијих тонова боје, преко сивих
тонова, до најсветлијег тона одређене
боје.
Боја — производ светлости који се опажа
чулом вида.
Простор — средина у којој се налазе облици.
Линија хоризонта — место где се визуелно
у очима посматрача спајају небо и земља.
Композиција — распоред и однос делова
неке целине.
Пропорција — однос величина унутар једне
композиције.
Симетрија — једнак положај елемената у
композицији.
Равнотежа — уједначен однос елемената
унутар неке целине.
Ритам — у ликовној композицији јесте начин
на који су ликовни елементи заступљени
у њој, њихова учесталост, измена или
понављање.
Хармонија — начело компоновања које
представља складан однос свих ликовних
елемената унутар неке композиције.
Контраст — синоним за супротност, односно
наглашену различитост.
Доминанта — истицање једног елемента у
композицији — линије, боје, облика.
Јединство — у ликовном компоновању
значи склад и повезаност свих ликовних
елемената у заједничку целину.
Сава Шумановић, Ручак на трави, 1927.
35