LIKOVNA UMETNOST I KULTURA - Uvod u likovnu kulturu 1

Сања Филиповић • Весна Дицић
Скулптуре у старом веку су најчешће
представе младих жена окићених накитом,
богиње мајке и портрети владара-свештеника.
Фигуре одликује
наглашен покрет, често савијена рука
и нога истурена у простор. Скулптуралне
композиције имају специфичну
иконографију и најчешће су рађене у
дубоком рељефу у унутрашњости пећина
— светилишта.
Владар свештеник, теракота,
Мохенџо-даро, око 2500. године пре н. е.
Бронзана плесачица, Мохенџо-даро,
око 2500. године пре н. е.
Положај тела плесачице
наговештава покрет као елемент
плеса, саставног дела церемонија у
индијским храмовима.
Скултуралне композиције, пећина Ађанта, између 2. века пре н. е и 5. века
Индијски стил и будистичка иконографија представљају мешавину
сакралног и профаног. Препознаје се утицај грчке, римске и персијске
уметности, што је нарочито приметно у зидном сликарству, у пећинама
— манастирима. Од Римљана су преузели грчки контрапост
и извијеност фигура, од Персијанаца смисао за величину и раскош,
а ситне очи, мала уста и високо уздигнуте обрве карактеристика су
иранског стила.
Фигура Бодисатве који посматра цвет,
фреска из пећине у Ађанти,
2. век пре н. е.
У будистичком храму Ађанта налазе се
најстарији примери зидног индијског
сликарства
154