LIKOVNA UMETNOST I KULTURA - Uvod u likovnu kulturu 1

Сања Филиповић
Текстилна платна најчешће се користе за уљано сликарство, али је
могуће бојити их темперним или акрилним бојама. Погодна су за израду
слика великог формата, као и за обликовање предмета од тканина,
за декор и костиме. Бетон је одлична подлога за израду мурала
— великих зидних слика, где се акрилним бојама стварају зидне
слике у ентеријеру или екстеријеру. Стакло је добра основа за сликање
акрилним бојама или бојама за витраж. Могу се користити равне
стаклене подлоге, као и стаклени предмети и амбалажа. Може се
декорисати и другим материјалима — жицом, канапом, папиром, лепљењем
и осликавањем и др. Пластична подлога као што су клирит
или плексиглас, употребни предмети или отпадна амбалажа — чаше,
флаше... због специфичне структуре не упијају боју. Пластика се може
колорисати фломастерима за пластику и стакло, акрилним бојама, колажирати
или преобликовати.
Приликом руковања, опипавања, опробавања и истраживања својстава
материјала врши се одређено технолошко истраживање његових
изражајних и обликовних могућности. Различити ликовни материјали
представљају снажан изазов да се дотакну, пробају, испитају, а продукти
који настају као резултат оваквог истраживања представљају подстицај
да се стечено искуство непрестано богати и проширује.
Лепила у ликовној уметности могу имати различиту намену, најчешће
за лепљење различитих материјала на подлогу или за препарирање,
односно припрему подлоге. Природни лепак за папир може бити
хлебно брашно, које се меша с водом, али се, за разлику од вештачких
лепила, мора сушити мало дуже. Овакво органско лепило може се користити
у разне сврхе: као лепак за папир, за обликовање тродимензионалних
облика од папира (папир-маше), за лепљење мозаичких
коцкица на подлогу... Готова лепила су лепак за тапете, лепак за дрво,
лепила за папир и лепљиве траке (папирне, пластичне).
Припрема подлоге за ликовно обликовање подразумева различите
поступке, као на пример грундирање или препарирање. Врши се
пре сликања наношењем заштитног слоја од различитих састојака,
чиме се спречава да боја при сликању пробије подлогу.
Везиво се у сликарству користи да везује боје у праху, олакша њихово
наношење на подлогу и даје боји еластичност и сјај. Везива могу
бити различита: органска (биљна, животињска) или минерална (креч).
У средњем веку коришћена су јаја као везиво пигментних боја, која се
растварају у мало воде и користе током рада како би дала еластичност
боји. Поред воде, додавани су и ланено уље и мало алкохола, да би се
смеса конзервирала. Овакво везиво омогућава трајност боја, о чему
сведоче и многе средњевековне слике које су се до данас очувале.
Растварачи који се користе су разноврсни и зависе од врсте материјала
и његове примене. Основни растварач је вода, али се користе
и они који су по хемијском саставу сложени, као на пример терпентин,
који је на уљаној основи, или нитро разређивачи, који могу имати
јака и токсична испарења, па их треба пажљиво користити у раду.
Фиксатив је течност која омогућава везивање за подлогу оних материјала
који су порозни, као што су угљен, сепија или креде у боји. Постоје
готови фиксативи на тржишту, али се могу и направити по различитим
сликарским рецептурама. Најједноставнији фиксатив је раствор воде и
шећера, који се у танком слоју наноси прскалицом на површину рада.
Дрво као сликарска подлога
Папир као сликарска подлога
27