LIKOVNA UMETNOST I KULTURA - Uvod u likovnu kulturu 1

Сања Филиповић • Весна Дицић
Скулптура у класичном периоду представља велики искорак у односу
на претходни, архајски период. Чине је најчешће рељефне композиције
и слободне скулптуре, које су у великом броју опљачкане или
уништене, па је сачувано мало оригинала. Многе скулптуре данас познате
су по сачуваним римским копијама које су богати грађани Рима
наручивали за своје домове. Античка грчка скулптура развија се од
крутих и стилизованих, шематизованих форми у архајској скулптури
до аналитичког и студиозног приказа анатомије људског тела и покрета
фигуре. У класичној скулптури, једна од најважнијих новина
је контрапост (италијански contrapposto — противтежа). То је став у
коме је тело ослоњено на једну ногу, која носи целу тежину тела, док
је друга нога слободна и у опуштеном искораку, при чему је тело у
асиметричном положају, али у равнотежи. Архајски осмех сада је заменио
озбиљан и замишљен израз лица.
Фидија, Деметра, Триптолем и
Персефона, 5. век пре н. е.
Критиосов младић,
око 480. године пре н. е.
Критиосов младић пример је
преласка из архајског периода на
период нових законитости у развоју
класичне скулптуре.
Кочијаш из Делфа,
око 470. године пре н. е.
Мирон, Дискобол — бацач диска,
(римска копија), око 450. године пре н. е.
У 5. веку развијају се строги стил и класични стил скулптуре. Репрезентативни
примери строгог стила су Кочијаш из Делфа и Зевс. Кочијаш
је направљен од бронзе и сачуван је у оригиналу. Скулптура
представља човека који управља квадригама — запрежним колима
која вуку четири коња. Одећа је моделована строго и једноставно,
пратећи линију тела, као и силе теже које вуку драперију. У приказу
лика и делова тела присутан је благи реализам, што се огледа у напрегнутим
мишићима руку које држе узде. На скулптури су приметни
остаци боје, као и инкрустације, при чему су очи израђене од стакла и
камена, усне од бакра, а трака у коси украшена сребрним детаљима.
Оригинална скулптура Зевса представља склад заустављеног покрета
и чврсте стабилности атлетски грађене фигуре мушкарца у зрелим
годинама. Врхунац класичног стила обележила су дела скулптора Мирона,
Фидије и Поликлета, који је поставио нови канон у скулптури.
Миронов Бацач диска пример је иновативног приказа покрета у античкој
уметности, док је Поликлетов Дорифор или Копљоноша пример
складних пропорција у античкој скулптури.
124