LIKOVNA UMETNOST I KULTURA - Uvod u likovnu kulturu 1

Сања Филиповић • Весна Дицић
Вајарство древног Египта
Скулптура у старом Египту имала је
функцију представљања лика владара
и величања његове божанске моћи.
Она дочарава идеализовани лик фараона
и израђивана је према канону, који
у египатској уметности подразумева
строгу геометријску шему карактеристичних
пропорција. Чланови краљевске
породице најчешће су приказивани
као млади, идеализоване лепоте,
без мимике и у мирном стојећем или
седећем ставу. Покрет се наслућује једино
у благом искораку камених фигура.
Писар, кречњак, Сакара,
око 2400. године пре н. е.
Рахотеп и његова жена Нофрет,
обојени кречњак, око 2580. године пре н. е.
На крају IV династије јављају се седеће фигуре прекрштених ногу. Фигура Писара представља средовечног
човека високог положаја, мајстора светих слова. Карактеристична је симетрија у композицији, али за разлику
од шематских фигура монументалних скулптура, тело је моделовано натуралистички. Портрет у скулптури
веома је заступљен у старом Египту. То су прикази владара и његове породице, идеализованих црта лица
и карактеристичних краљевских симбола.
Тутанкамон, посмртна маска од злата
и драгог камења, 14. век пре н. е.
Египатски владари су по правилу
сахрањивани у гробницама.
Њихово тело је мумифицирано
— техника заштите тела умрлог
од пропадања. На лице владара
стављана је златна посмртна маска,
а потом је тело полагано у богато
украшен саркофаг. Скулптуре
рађене за гробнице владара нису
биле намењене за погледе живих,
већ као загробна опрема за „нови”
живот фараона.
Портрет краљице Нефертити,
14. век пре н. е.
101