LIKOVNA UMETNOST I KULTURA - Uvod u likovnu kulturu 1
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Сања Филиповић • Весна Дицић<br />
Храм Конкордија, Агриђенто,<br />
јужна Италија, 5. век пре н. е.<br />
Због свог робустног изгледа,<br />
дорски храм повезиван је с мушким<br />
принципом, па је дорски стуб добио<br />
назив мушки.<br />
Грци су у изградњи храмова развили различите стилове. Постојала су<br />
два главна стила — дорски и јонски, док се трећи — коринтски развија<br />
касније из јонског. Дорски и јонски названи су према главним хеленским<br />
племенима, али се њихова примена није увек подударала са<br />
географским подручјима у којима су она била насељена. Грци су познавали<br />
различите начине градње, али су најчешће употребљавали<br />
систем стуба и хоризонталне камене греде — архитрава као основну<br />
архитектонску форму. Овај упрошћен систем градње састојао се од<br />
следећих елемената: базе — тростепене основе храма; стабла стуба<br />
— носача кровне конструкције; капитела или главе стуба; главног<br />
венца — склопа хоризонталних камених греда које чине основ кровне<br />
конструкције; фриза — широког централног дела кровног венца<br />
грчког храма, украшеног скулптуром у рељефу. Тип фриза зависи од<br />
архитектонског реда којим је подигнут храм. Дорски фриз има наизменично<br />
постављене триглифе и метопе, а јонски континуирану<br />
траку са рељефима; као и забат — троугаони архитектонски елемент<br />
покривен двосливним кровом који се налази на прочељу и зачељу<br />
храма и украшен је рељефом у камену.<br />
триглифи<br />
метопе<br />
кровни<br />
венац<br />
фриз<br />
архитрав<br />
абакус<br />
капител<br />
Приказ прочеља дорског храма са<br />
стубовима и забатом<br />
У изградњи храмова је постојао<br />
канон по коме је са дуже стране<br />
храма постављен двоструки број<br />
стубова него на краћој страни храма,<br />
коме је додаван још један стуб. На<br />
пример, храм Партенон има осам<br />
дорских стубова на краћој страни и<br />
седамнаест стубова на дужој страни.<br />
канелуре<br />
база<br />
Дорски стуб Јонски стуб Коринтски стуб<br />
Графички приказ елемената дорског, јонског и коринтског стуба<br />
Дорски стил је строги ред који се први јавља код грчког храма, а најзаступљенији је у континенталној Грчкој<br />
и у колонијама на Сицилији и југу Италије. Храм има тростепену базу. Дорски стуб је масиван, без постоља,<br />
при чеми је доњи део стабла стуба шири, средњи има благо задебљање, док се горњи део постепено сужава<br />
према капителу. Стуб није гладак већ има густе наглашене жлебове — канелуре, полуелиптична удубљења<br />
дуж читавог стабла. Број канелура варира од 16 до 24. Урезиване су накнадно, после завршене градње. Стабло<br />
стуба завршава се капителом, који га повезује с кровом. Дорски капител састоји се из ехинуса — кружног<br />
лежишта доњег дела капитела и абакуса — равне квадратне плоче горњег дела капитела. Архитрав је чиста<br />
камена греда, док је фриз украшен триглифима — део дорског фриза у виду камене правоугаоне плоче са<br />
три вертикалне правилне избочине које формирају два дубока жлеба. Два триглифа уоквирују једну метопу<br />
— правоугаону камену плочу са вајаном декорацијом. Метопе у алтернацији са триглифима чине дорски фриз.<br />
Забат има троугаони простор — тимпанон украшен рељефним композицијама.<br />
Атински Акропољ је брдо изнад града на коме се налазио центар религиозног живота Атине у 5. веку пре<br />
н. е., у време Периклове владавине. Он је обновио Атину и тада су настала најлепша и најмонументалнија<br />
дела класичне грчке архитектуре и скулптуре. Архитектонски комплекс Акропољ чини група грађевина —<br />
храм Ерехтејон, храм Атине Нике и Пропилеји, а најзначајнији међу њима је Партенон, храм дорског стила<br />
посвећен богињи Атини Партенос.<br />
120
Change language