LIKOVNA UMETNOST I KULTURA - Uvod u likovnu kulturu 1

Сања Филиповић • Весна Дицић
Први писани документи потичу од Сумера. Најстарије писмо је пиктографско
— сликовно писмо, из којег су Сумери развили клинасто
писмо. Зашиљеним дрвцетом, на плочици од свеже глине, утискивали
су знакове, тако да су остајали трагови у облику клинова, а потом је
плочица сушена на сунцу.
Рана форма сумерског
писма су пиктограми —
речи у сликама, где сваки
знак представља одређени
предмет као што су шака,
клас жита и друго.
Глинена плочица са сумерским
пиктограмима, око 2400. године
пре н. е.
Најстарија књига на свету — Еп о
Гилгамешу, око 3000. године пре н. е.
Скулптуре су прављене од бронзе и бакра техником ливења, затим од
теракоте и различитих врста камена. Често су украшаване уметањем
драгог камења и других материјала. Такође су радили и рељефе.
Скулптуре су најчешће малих димензија, стилизоване и ваљкастог
облика. Сумерско вајарство је статично, сакрално и одише страхопоштовањем
човека према боговима. Мотиви су најчешће прикази
божанстава, мушких и женских владара, као и обичних људи. Фигуре
верника су фронталне, склопљених руку и широко отворених очију.
У типичној одећи, оне одишу симболичком снагом религиозности.
Принц Гудеа је био самостални владар из града Лагаша и први познати
градитељ. Веома често је приказиван кроз скулптуру, а један
од примера је и седећа статуа без главе, која представља Гудеу с архитектонским
планом на крилу, који подноси Богу на одобрење. На
скулптури су углови заобљени, што истиче цилиндричност облика.
Уметник је изразио достојанство владара, а истовремено и његову
понизност пред божанством.
Седећа статуа принца Гудее, скулптура
од диорита, око 2120. године пре н. е.
Сумерске фигурине у типичној одећи са
преклапањем листова
89