LIKOVNA UMETNOST I KULTURA - Uvod u likovnu kulturu 1

АНТИЧКА ГРЧКА УМЕТНОСТ
Архајски период
Класични период
Хеленистички период
Грци, односно Хелени, како су сами себе називали, нису били
јединствен народ већ низ племена која су имала исти језик, исте
врховне богове и заједничку свест да потичу од истих предака.
Стару Грчку чинио је велики број полиса — независних градовадржава
који су се формирали до 8. века пре н. е. Грчка уметност
се донекле ослањала на критско-микенску културу, као и на
источњачке уметности (Месопотамије и Египта). Грчка уметност
обухвата три периода — архајски, класични и хеленистички. Грчка
цивилизација је изнад свега ценила разум и лепоту, чије је садејство
схватано као знак највише хармоније међу стварима. Она се
занимала за човека као „биће које представља меру свих ствари”.
Дела грчке класичне уметности спадају у највиша достигнућа у
историји уметности.
Статуа Зевса, бронза,
око 460—450. године пре. н. е.
Античка грчка уметност доживела је прави процват у класичном периоду. Грци су унапредили технологије
у области архитектуре, вајарства, као и сликарства и керамике. Достигнућа из античког периода у области
ликовне уметности, књижевности, филозофије и наука извршила су снажан утицај на западну културу и цивилизацију.
У античкој Грчкој уметник више није само анонимни занатлија, већ стваралац са препознатљивим и
аутентичним стваралачким изразом.
Перикле, 5. век пре н. е.
Грчка античка уметност доживела
је врхунац за време владавине
великог војсковође и државника
Перикла, у 5. веку пре н. е.
Свест о вредности човека, према начелу филозофа Протагоре да је
„човек мера свих ствари”, резултирала је у грчкој уметности складом,
уравнотеженошћу и хармонијом која је универзална, али и формалним
изражајним вредностима и специфичностима грчке цивилизације.
Велики део архитектонских дела је оштећен, а скулптура је мало
очувано у оригиналу, па се проучавају на основу каснијих римских
копија, док је сликарство углавном уништено и познајемо га највише
посредством сликане керамике.
Нагли прекид с критско-микенском културом наступа у периоду
„мрачног доба”, насељавањем дорских племена, када долази до застоја
у уметничкој делатности. Хелени у 8. веку у потпуности формирају
грчки свет кроз културу, уметност, религију, обичаје и животне
вредности.
Античка грчка религија била је политеистичка, а њена основна одлика
је да су боговима приписивани људски изглед и особине. У грчкој
уметности се кроз епове и митове величају божанства, која су добила
и своје обличје у бројним скулптурама и рељефима. У мноштву богова
издвајају се врховни бог Зевс — господар богова и људи, бог муње и
грома, и његова браћа, Посејдон — бог мора и Хад — бог подземља.
Међу значајнијим божанствима су и Зевсова жена, богиња Хера — заштитница
жена, затим њена сестра Деметра — богиња плодности,
Атина — богиња мудрости и заштитница ратне вештине, и Афродита
— богиња лепоте и љубави. Ту су и Аполон — бог сунца и светлости, заштитник
музике и песништва, Хефест — бог ватре и заштитник ковача,
Хермес — бог путника, трговине, посредник између људи и богова, као
и Дионис — бог плодности, уживања и вина, и Арес — бог рата.
116