LIKOVNA UMETNOST I KULTURA - Uvod u likovnu kulturu 1

Сања Филиповић • Весна Дицић
Вајарство и сликарство Етрураца
Вајарство Етрураца одликује скулптура у слободном простору и оно
обухвата теме с митолошким бићима и представама људске фигуре.
Најчешће коришћени материјали су печена глина — теракота, бронза
и меки камен. У периоду од 8. до 5. века пре н. е. скулптура је стилизована
и с одликама архајског стила. После 5. века у скулптури се јављају
видљиве индвидуалне физичке одлике лика или фигуре и реалистичност
у приказу. То се посебно огледаја у приказу портрета, као и на
малим статуама и рељефима. Техничко савршенство у обради метала
нарочито је видљиво на бронзаним скулптурама. Пример је и Химера
из Ареца, биће из грчке митологије с ликом лава, змије и јарца, чије извијено
тело сугерише снагу и покрет. Посебно се истиче стилизована
грива животиње, која сведочи о вештини етрурских мајстора.
Етрурски војник, бронза, 3. век пре н. е.
Химера из Ареца, бронза, 6. век пре н. е.
Сликарство Етрураца познато је по зидним сликама из гробница,
од којих су најпознатије у Тарквинији и Черветерију. У њима су сликане
обредне гозбе, сцене с плесачима и музичарима, сцене из лова,
риболова, као и спортских надметања. У приказивању људских ликова
видљива је тежња да се изрази карактер и покрет, што је једна од
основних одлика етрурског сликарства. Оно се стилски надовезује на
критску уметност.
Аполон из Веја, теракота,
510. године пре н. е.
Снага искорака, тајанствени осмех и
ритмичност декоративно набране одеће
Аполона из Веја аутентични су пример
етрурског стила. Ово дело се приписује
етрурском вајару Вулку из Веја.
Музичари, зидна слика, Тарквинија,
480. године пре н. е.
133