LIKOVNA UMETNOST I KULTURA - Uvod u likovnu kulturu 1

Сања Филиповић
Боја је производ светлости који се опажа чулом вида. Боје се деле на
хроматске и ахроматске. Хроматске боје су основне (плава, црвена и
жута) и све изведене или терцијалне (љубичаста, зелена и наранџаста).
Ахроматске боје су бела, црна и нијансе сивих. Боја је веома значајан
ликовни елемент. Она омогућава уметнику да прикаже бојена својства
облика, као и свој доживљај онога што приказује у ликовном делу.
Простор као средину у којој се налазе облици обично називамо физички
простор. У ликовном делу простор може бити и имагинаран,
као резултат ликовне представе у уметничком делу, на пример слици
или цртежу. Елементи у њему могу бити разбацани, па тада кажемо
да је простор несређен. Такође, облици могу бити распоређени и у
неком реду чиме се постиже равнотежа, симетрија, асиметрија, перспектива...
Свака тродимензионална форма има спољашњи и унутрашњи
простор и део је општег простора.
Композиција (латински cum — са и ponere — саставити, ставити једно
поред другога) представља распоред и однос делова неке целине.
Тај појам у ликовној уметности означава структуру коју чине ликовни
елементи у међусобном односу, делови у некој целини. У сликарству,
композиција значи ликовно дело с више елемената распоређених у
међусобном односу, чинећи јединствену ликовну целину. Ако се композиција
састоји од једног елемента, што може бити пример у скулптури,
онда је то однос елемента према простору у коме се налази.
Каспар Фридрих Давид, Фазе живота,
детаљ слике, 1834.
Уметник Каспар Фридрих Давид на
својој слици је дочарао необичну
атмосферу простора, светлости и
боје. Такође, распоредом облика и
људских фигура сугерисао је дубину
простора, која се завршава на линији
хоризонта — месту где се визуелно
у очима посматрача спајају небо и
земља.
Начела компоновања или принципи грађења ликовне структуре
подразумевају процесе ликовног обликовања, при чему се успостављају
различити односи ликовних елемената неког ликовног дела.
Композиција се може градити ликовним елементима по различитим
принципима. Начела компоновања одређују примарне карактеристике
једног уметничког дела. Могу се поделити, на пример, према
односу величина, смерова или праваца на пропорције, симетрију,
асиметрију, ритам, репетицију и равнотежу, или према основним
односима елемената као што су хармонија, контраст, доминанта и
јединство.
Ван Гог, Стари човек чита, цртеж
оловком, 1882.
Стела Аменофиса IV Акантеона, Египат,
1356—1340. године пре н. е.
33