Borislav Pekic - Novi Jerusalem.pdf - Ponude.biz

„atra mors". Reč „atra" označava nešto „crno", potom „strašno",
„užasavajuće". Poetična boja zamenila je preostala zaobilazna značenja, ali je
o kugi jednako malo govorila koliko i sva njena druga imena.)
1333. petnaest godina pre početka priče o Kir-Angelosu, na drevni se Kitaj
oboriše grdne nevolje. Svih se pet Elemenata - Vatra, Voda, Zemlja, Metal i
Vazduh - na žute ljude podigoše. Suša u liku mršave žene praznih dojki, koja
se hranila sopstvenim mesom, opustoši zi ratne doline reka Kiang i Hoai, a
trudni oblaci rodiše jata skakavaca što do kosti obrstiše krajine Houkuang i
Honan. Raspade se planina Čin-Ču; druga, Ki-Ming-Čan, rastvori se, da mesto
napravi jezeru od suza izdišućih zmajeva. Ispod grada Kantona zemlja prozbori
strašnim glasom koji niko nije razumevao.
Nesreća sađe u Indiju. Flamanski sveštenik, obavešten od prija telja iz papske
Kurije u Avignonu, ovako je opisa: „Najpre svi čuše svirku za uho vrlo ugodnu,
za čiji se izvor ne znađaše. A onda dođe propast. Tri dana je nevreme besnelo.
Prvog dana padoše kiše pacova, žaba, skakavaca, zmija, guštera i škorpija.
Drugoga dana se ču grmljavina; u zemlju udari užareno kamenje, jašući na
munjama. Trećeg se zapali nebo, te spali sve što preostade od ljudi i zveri."
25. marta 1345, u jedan posle podne, sretoše se Saturn, Jupiter i Mars u Kući
Vodolije. Poznavaoci nebeskih znakova zadrhtaše. Susret Satuma i Jupitera
donosio je smrt, Marsa i Jupitera pošast.
Veliki datumi povesti skloni su da zakrile male, iako život ljudi, pa ponekad i ta
povest, od njih, od tih beznačajnih događaja zavisi. Dok su Kitaj i Indija trpeli
nevolje opisane u izveštaju flamanskog kaluđera, na ušću Ganga razbole se
jedan čovek. Po zanimanju beše moreplovac, pustolov - kad može trgovac, kad
ne može gusar – ali otkuda je, kojom lađom doplovio pre nego što ga slabost
na ležaj obori, nije se znalo. U velikoj je groznici goreo i nije mislima vladao. U
bunilu pominjaše stranca koji ga je unajmio i bio crn. No, da li je čovek crn ili
mu je crna bila samo odeća, nije se saznalo. Bolesniku su ubrzo iz tela izrasle
gnojne guke i, kad one prskoše, u mukama izdahnu pre nego što je izrekao
irae poslodavca ili o njemu nešto više rekao.
Radionica, ergastirion, imala je dve prostorije. U prvoj, većoj, prednjoj, u koju
se stupalo s kamenog trema pod zrelim venjkom, poslovali su pomoćnici, kalfe,
šegrti, a do pre dve godine, i Dumetrius Kir Angelos; u zadnjoj, manjoj,
zvanoj, s oholim preterivanjem, od tada atelijer, gotovi predmeti čekali su
naručioce.
Kir Angelos je već nekoliko sati bio zaključan u toj zadnjoj prostoriji, kad je
najstariji pomoćnik, Enas, oprezno kucnuo na vrata, tek ih dodirnuo, u stvari,
premda i to beše strogo zabranjeno. Kad se majstor u ergastirion povlačio, nije
se smeo uznemiravati zemaljskim događajima. Ni da ko u kući mre. Jer, i smrt
je zemaljski događaj. Ona i više od ostalih. Sve, osim nje, ne mora se dogoditi.
Smrt je uvek za očekivanje. Jedino je umetnost tog jednačenja u nevažnosti
pošteđena. A ona se zbivala u zaključanom atelijeru majstora Kir-Angelosa.
Kao da je Skopas pri klesanju mudre sove za hram Atine Aleje, gnevio se Enas
činu koji nije samo umetnički već i obredni! Jeo se od radoznalosti. Od kada je
zaključavanje počelo, od pre dve godine, u majstorovu prostoriju,
kakodemonski atelijer, niko stupio nije, niti se znalo na kakvoj narudžbini radi.
Čuli su se jedino šumovi. Ilikon, božja građa branila je urođenu formu, drvo
Genezom darovan oblik. Bog je, očevidno, držao da se njegovom Radu nema
šta prigovoriti, pogotovu išta na njemu prepravljati. ,,Ne gradi sebi lika...", bila