Borislav Pekic - Novi Jerusalem.pdf - Ponude.biz
Borislav Pekic - Novi Jerusalem.pdf - Ponude.biz
Borislav Pekic - Novi Jerusalem.pdf - Ponude.biz
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Hteo sam da budem Gilgameš, a bio izvesna količina vode koju je u čvrstom<br />
agregatnom stanju držala jedna hemijska formula uz oduševljenu podršku<br />
mašte.<br />
Te večeri ne stigosmo razgovor da nastavimo. Naredne nedelje bio sam na<br />
putu. Put je bio strašan, ali sam prolazio kroz svoju zemlju. Strahota nije bila<br />
u njoj. Ona je bila u mom nesaučestvovanju, u mojoj ravnodušnosti prema<br />
njenim strahotama.<br />
Kad sam se vratio, kod majke me je čekala poruka da se prijatelju javim čim<br />
doputujem. Znao sam da se nešto zbilo i da se to odnosi na njegovog<br />
anonimnog korespondenta.<br />
A i sa mnom se nešto dogodilo. Nisam više sa zlovoljom učestvovao u njegovoj<br />
priči. Postajala je ona nekom vrstom zajedničke tajne, solidarne pripovesti,<br />
samo je on u njoj bio nosilac radnje, a ja tek lice s bele margine.<br />
Zatekao sam ga u rđavom stanju. Izgledao je kao neko ko ne očekuje nikad<br />
više da zaspi. Kabinet je bio u neredu. Isečci iz štampe, čestitke što ih je<br />
prošlog puta iz fioke rasuo, sada su bile po podu razbacane, kao da su u<br />
histeričnom zamahu sa stola uklonjene da nečemu naprave mesto, nečemu što<br />
nije došlo. Alkoholnim isparenjima pridružio se ustajao smrad duvana. Prozori<br />
behu zatvoreni, a preko njih navučene brokatne zavese. S tavanice su visile<br />
sijalice polijeleja iz „zlatnih" vremena, oko čijih su svetlosti, kao oko<br />
minijaturnih pogrebnih lomača, igrali krilati Amori od bronze.<br />
Pođoh da otvorim prozore.<br />
- Nemoj - rekao je usplahireno.<br />
- Zašto?<br />
- Videće nas.<br />
Već sam se bio navikao na treću, nevidljivu ličnost ove priče, ni u jednom<br />
trenutku ne pomišljajući koliko je opasno u tuđoj biti -drugi.<br />
- Otkuda znaš da nas gleda?<br />
Nasuo nam je piće. Ruke su mu se tresle.<br />
- Video sam ga.<br />
Odveo me je prozoru i oprezno odškrinuo zavesu. Pokazao mi je praznu ulicu,<br />
osenčenu prašnjavim sjajem svetiljki i kandelabar preko puta, jedva vidljiv od<br />
granja lipe.<br />
- Stajao je ispod svetiljke.<br />
- Kako je izgledao?<br />
- Bio je polumrak. Nisam ga dobro video.<br />
- Video si da li je mlad ili star?<br />
- Mlad, rekao bih, ali siguran nisam.<br />
- Kako je bio odeven?<br />
- Obično. Pantalone, košulja.<br />
- I sad - rekao sam - kako znaš da je to on? I ko je to uopšte? Mogao je biti<br />
mladić koji čeka devojku, neko ko je izveo psa u šetnju, lopov koji vreba<br />
priliku, bilo ko je mogao biti.<br />
- Bio je Pan. - Ko?<br />
- Pan. Svirač iz zlatnih vremena. Ne gledaj me tako. Nisam poludeo. Naravno,<br />
bio je to mladić koji je pesmu spevao, moju pesmu ponovo spevao, samo sam<br />
ga ja nazvao Panom.<br />
Nije mi se dopadala spremnost prijatelja da prihvati nasilje nad svojim<br />
životom. Cinilo mi se, štaviše, mada se u to tada zakleti nisam usuđivao, da se
Change language