Borislav Pekic - Novi Jerusalem.pdf - Ponude.biz

Svaki naučni rad, uključivši i populame, u koje ovaj želi da se ubroji, ima svoju
unutrašnju logiku. Otkriti je, znači rad razumeti. Spoznati kako naučnik misli,
isto je što i znati šta je morao da misli. A to opet znači njegovim zaključcima
poverovati.*1
*1 Obrnuto saznanje je lakše, ali nekorisno. Ako, naime, znamo šta misli, jer
to iz dela vidimo, ali ne znamo kako je do mišljenja došao, ne moramo mu
verovati, jer je i pogrešno mogao misliti. Ako mu je, međutim, logika ispravna,
mora mu ispravna biti i misao.
Logika je teška disciplina. Nemam nameru da vas njome opterećujem kako
bih u njenim apstraktnim terminima objasnio svoj način mišljenja. Učiniću to
na reprezentativnom uzorku.
Novojerusalemski svet ostavio je za sobom malo pisanih tragova. Ako ih je što
i bilo, do njih još nisam došao - iz razloga kojima ćemo se baviti kasnije -
osim u nekoliko slučajeva.
U najinstruktivnijem od njih, reč je o dokumentu tipa proglasa, objave, zakona
ili uredbe, fragmentu dokumenta, u stvari - jer celina je uprošćena - završnici,
po svemu sudeći, jedne fraze, čak i u ovako svedenom, abortiranom vidu,
značajne, a možda i sudbonosne, za ispravno tumačenje „ledenog" načina
mišljenja i „ledenog" koncepta života u Novom Jerusalemu.
Bila je ispisana na nepoznatom pismu, koje nije nađeno ni u jednom drugom
istorijskom dokumentu ili na arheološkom spomeniku, niti je o postojanju
takvog pisma pomena bilo u ostavštini nestalih protocivilizacija koje su drugu
ortografiju upotrebljavale.*2
Zato će ovo što ću napisati biti za vas samo slika, koja pre objašnjenja ništa
neće značiti:
ПОСЛАЋЕ СЕ У ПОДРУМ НА ЧЕТРНАЕСТ ДАНА.
Nekoliko sam godina utrošio na prevod sačuvanog fragmenta, suočen s
brojnim semantičkim teškoćama, neizbežnim kad pojmovima jednog jezika iz
određenog mu uzrasta objasniti valja pojmove drugog, u nekom od njegovih
razvojnih doba, sasvim oprečnog, koji se, povrh svega, još i ne shvataju, jer
im u sadašnjem svetu ništa ne odgovara, ni u stvarnosti, ni u sećanju.
Što se alfabeta tiče, nikakvu pomoć nisam imao u azbukama danas u upotrebi,
ni u opsolescentnim ali uspešno transkribovanim (klinastom pismu,
hijeroglifima ili embrionalnoj ortografiji australijskih urođenika Aboridžina), a
još manje u nepročitanom etruščanskom ili minojskom lineamom pismu. Bilo
je, u svakom slučaju, fonetsko. Nijedan znak nije predstavljao neki
prepoznatljiv predmet ili živo biće, premda su neki podsećali na njihov
geometrijski prikaz.*3
Nema potrebe da vas uvlačim u sve te teškoće. Dovoljno je ako obelodanim
zaključke do kojih sam došao u pogledu svake reči tajanstvenog pisma, a onda
ih složim u jezik koji ćete razumeti.
ПОСЛАЋЕ CE" je glagol koji označava radnju „slanja negde nekog". Na našem
jeziku znači - „POSLAĆE SE". („On je poslao čoveka u zatvor.")
"У" je, očigledno, prilog za mesto, kome odgovara naše „U" (kao u primeru,
gde je čovek poslat „u" zatvor).