Borislav Pekic - Novi Jerusalem.pdf - Ponude.biz

*13. Volja je svakako bila jedna od temeljnih osobina ???? (Zeka). Ona je bila
bitan uslov života tamo gde je u nas taj uslov prinuda. O tome više u
Poglavlju No.2 (Duhovna kultura).
2. DUHOVNA KULTURA
Civilizaciju defmiše pre svega njen odnos prema duhovnim vrednostima, mesto
koje one zauzimaju u opštoj skali ljudskih ciljeva, ali i priroda tih vrednosti. U
protivnom bi se ljudožderstvo moralo uzeti za uzor vrlo visoke i napredne
duhovne kulture, jer, u većini poznatijih masovnih primera, kod kanibalskih
plemena Dajaka sa Bornea, na primer, nije posledica ni izopačenih nagona ni
akutne gladi, već plemenite težnje da se jedenjem tuđih glava vlastita učini
vrednijom.
Naš je odnos ambivalentan. Mi ne osporavamo važnost duhovnog života za
razvoj balansirane humane zajednice, ali smo zbog bića naše ekskluzivno
materijalističke civilizacije nesposobni da ga obezbedimo u meri u kojoj bi on
ikakvu uravnotežujuću funkciju obavljao. Naš je život u potpunosti orijentisan
materijalnom, iz njega crpe nadahnuća, u njemu traži podsticaje i nalazi svoje
primarne ciljeve. Materijalno je od uslova postalo razlog životu. Pri čemu je i
taj uslov, od nečeg takođe uslovnog, bezuslovan postao.
Već žive ljudi koji ne bi samo u odsustvu hrane umrli od gladi, umrli bi i bez
pribora za jelo. A Зек (Zek) nije umirao ni bez hrane, dok za većinu
instrumenata tog pribora ni znao nije, oslobođen, očigledno, potrebe i za
jednim i za drugim. Već žive ljudi koji po nekoliko puta u godini, od sezone
zavisno, moraju menjati odeću, inače bi se u jednoj smrzli, u drugoj skuvali. A
Zek je nikad nije menjao, oslobođen zavisnosti od klematskih promena. Već
žive oni za koje je svet izvan vlastite kuće neprijateljska teritorija kroz koju se
moraju probijati kao osvajači, silom moći, ili kao uhode provlačiti snagom
lukavstva. A Zek je dobar deo vremena upravo napolju, u tom svetu provodio,
dok mu je kuća toliko gostoprimno otvorena da razlika između naših pojmova
„unutra" i „napolju" ne postoji. Jer, očigledno, za njega ništa neprijateljski nije
bilo.*14 Već žive ljudi, većina je takva, koji bi se bez mnoštva tehničkih
pomagala osećali kao bogalji bez ortopedskih udova, nesposobni i za jedan
efikasan pokret, koristan čin, racionalan rad. Ničim od svega toga, celog tog
veštačkog i mehaničkog instrumentarija života, njegove materijalističke
ortopedije, Zek nije raspolagao. Nije mu ni potreban bio, jer da jeste, svakako
bi ga imao. Logika potrebe je neumoljiva, a uprkos svemu, svom savršenstvu i
savršenim okolnostima života, Zek je ipak bio samo čovek. Već znamo za ljude
koji jedva žive i uz najbrižljiviju medicinsku negu. Nisam naišao na dokaze da
je Zek ikakvu uživao. Očigledno mu je bila izlišnajer se njegovo telo
samoregenerisalo po ugledu na daždevnjaka, čij i je prirodan stil života
podražavao. Već živc ljudi, ako ćemo pravo, svi su takvi, koji bez pomoći
materije ni do najskromnijih duhovnih iskustava došli ne bi. Savremenom
čoveku je za to nužna knjiga, rauzički instrument, skulptura, slika, pa u filmu i
kinetička. Zek ništa od toga nije imao. Njemu knjige nisu bile potrebne da bi
znao šta u njima piše, slike da bi znao šta predstavljaju, instrumenti da bi čuo
muziku koju su proizvodili. Sadržaj svih duhovnih ekspresija svog vremena
unapred je znao. Oni su, na neki način, koji kao naučnik mističnim ne smem
nazvati, oduvek u njemu bili.