Borislav Pekic - Novi Jerusalem.pdf - Ponude.biz

Kir Angelos je zapalio luč u konzolama duž zidova. Gost vide majstorovo delo u
još većem sjaju, ali ne i ono zašta je toliki put prevalio.
- Iste pragmatika kalitehnis, zaista ste umetnik, Kir-Angelose -reče gost,
osvrćući se. - Ja se, doduše, slabo u lepotu razumem. Sve ove stvari, lepe ili
ružne, malo su potrebne čoveku koga služba gospodaru bez doma stalno drži
na putu. Ali mogu da je osetim.
- Vaš gospodar nema konaka?
- Nema. A i ne treba mu.
- Zar se ne zna ni odakle je?
- Sa istoka, vele, ali to su priče.
- A sada, gde boravi?
- U Konstantinopolju. Čuli ste valjda.
- Jesam. Imao sam tamo rođake - rekao je Kir Angelos. - Hoće li skoro opet na
put?
- U oktobru se sprema do Messine.
- Messina je mnogoljudna, bogata, berićetna, velika.
- On voli mnogoljudne gradove. Pustinja ga užasava. Osim, razume se, ako do
tada ne budete gotovi.
- A ako ne budem?
- Svratiće u Tegeju. Zaobilaženje mu neće biti milo. To će odložiti njegove
poslove na zapadu, ali šta se može. Vidim da će morati po svoju narudžbinu
sam doći.
- Zašto?
- Zato, majstore, što nju ne vidim - odgovori posetilac oštro. -Što ne vidim
narudžbinu.
Samo trenutak se Kir Angelos premišljao, bio je to ovlašan dodir ideje s kojom
će se narednih meseci mučiti, a onda reče:
- Stojite pred njom, kirie.
Predmet na koji je majstor pokazivao i ranije je stajao pred gostom, ali ovaj
tek sad u njemu prepozna - stolicu.
Nešto, u stvari, što još stolica nije, ali će, ako se s radom nastavi, možda
jednom postati. Za sada je jedino naslon sa zatvorenim bokovima i grubo
obrađenim sedištem ukazivao na taj put, dok su poleđina sedišta i sve četiri
noge još bile zarobljene u bezobličnom drvetu, više nalik panju nego ičemu
drugom. Unaokolo je, među iverjem, ležalo nekoliko dleta i sočiva različitog
profila.
- To? - upitao je gost. -To.
Gost je obišao polutvorevinu ukrug, zagledao je pažljivo sa svih strana, opipao
što za pipanje beše, vršcima prstiju nalazeći čas tananu, glatku drvenu kožu,
čas nesastruganu koru koja ih je vređala, a onda se uspravi:
- Mislio sam da je to panj na kome se odmarate posle rada, ali ako je to ono
što ste ugovorili, sada sam siguran da će po stolicu kad gotova bude, ako ikad
bude, morati doći moj gospodar. Ja mu ovo ne smem odneti.
- Ništa određeno nismo ugovorili. Hteo je najbolju stolicu na svetu, i dobiće je.
Pre dve godine ovde je stajao hrastov panj iz Dodone. Kir Angelos nije bio
paganin. Nije mislio da će dodonska hrastovina ponoviti čudo koje je prinudilo
krmu lađe Argo, od iste građe istesanu, da prozbori kravljim glasom Here.
Cudo će biti delo njegovih ruku. Uzeo je najtvrđe, Zevsovo drvo, zato što je
znao da rad u mekom, ma kakve ruke bile, ma kakav se alat upotrebio, ne