2008 Savremena poljoprivreda 57 1-2.indd - Poljoprivredni fakultet ...

Mužjak nastavlja udvaranje drugim ženkama, a ženka sa oplođenim jajima u ustima se povlači
iz gnezda. Posle oko 5 dana, zavisno od temperature, u ustima ženke se izvaljuju larve
i tamo ostaju do resorpcije žumančane kese. Larve povremeno isplivavaju iz majčinih
usta radi prelaska na slobodnu ishranu, ali se vraćaja na svaki signal opasnosti. Kada postignu
veličinu koja je nepodesna za smeštaj u ustima majke, stiču potpunu nezavisnost i
plivaju prema toplijim i skrovitim delovima vode u obalnom regionu ribnjaka. Posle oporavka,
ženka može da se ponovo mresti u periodu tokom sledeće 4 nedelje. Preferira slatke
(kopnene) vode, ali podnosi i zaslanjene i slane vodene ekosisteme. Može da živi, raste,
pa i da se razmnožava u vodama sa salinitetom većim od 40 ‰.
Pored njih, među važnijim vrstama su i plava tilapija (Oreochromis aureus), zanzibarska
ili wami tilapija (Oreochromis hornorum) i Oreochromis macrochir.
Savremena proizvodnja podrazumeva gajenje hibrida i to isključivo mužjaka, pošto
oni brže rastu. Na taj način se izbegava period razmnožavanja, koji nastupa veoma rano,
kod većine vrsta pri uzrastu od dva do tri meseca, lako i često se ponavlja, svakih tri do
šest nedelja, pa zbog specifi čne inkubacije (u ustima jednog ili oba roditelja) odrasli se ne
hrane, tako da se prethodno konzumirana hrana, umesto za porast tela koristi za proizvodnju
gameta. Danas de dobijaju stopostotni komercijalni muški hibridi ukrštanjem mužjaka
zanzibarske (wami) tilapije (O. hornorum) sa ženkama O. mossambicus (javanska/mozambička
tilapija) i O. niloticus (nilska tilapija).
Gajenje u klasičnim šaranskim ribnjacima
Ovaj tip gajenja je najrašireniji u svetu u uslovima lako dostupne prirodne hrane.
Sprovodi se u sva tri postojeća sistema – ekstenzivnom, poluintenzivnom i intenzivnom
sa objektima veličine 0.2 do 4 ha, dubine 1–2 m. Izgradnja i priprema ribnjaka za gajenje
tilapija se u suštini isti kao i za druge toplovodne vrste riba. U potpuno suv i pripremljen
objekat upušta se polako voda tako da za osam dana dostigne visinu stuba od 80cm. Zatim
se unosi mono–ili di-amonijum fosfat (22–25 kg/ha), odnosno organsko đubrivo (2–2.5 t/
ha/mesečno). Ribnjak se nasađuje 5–7 dana nakon đubrenja. Pošto veoma dobro koriste
prirodnu hranu, u dobro pripremljenim i nađubrenim objektima moguć je, i bez dodatne
hrane, prinos od 3t/ha.
Glavni nedostatak ovakvog načina gajenja je nekontrolisan prirodni mrest uslovljavajući
prekomernu gustinu i veliku kompeticiju u pogledu ishrane, što dovodi do zaostajanja
u porastu, smanjenja prirasta i povećane vrednosti konverzije. Prinos konzumne kategorije
je mali, a učešće mladunaca u ukupnoj proizvodnji je i do 70%.
Gajenje tilapija u ribnjacima može se sprovesti u vidu mešovitih (biseksualnih) populacija,
monoseksualnih (muških) kultura i u polikulturi sa drugim šaranskim vrstama.
Mešana monokultura podrazumeva gajenje oba pola i izlov pre nastupanja polne zrelosti
da bi se izbeglo nekontrolisano povećavanje gustine populacije. Ribe se naseljavaju
u gustini 5 000–15 000 kom/ha, mase 1.5–2 g i uzrasta jedan mesec. Tokom perioda gajenja
od 4 do 6 meseci postiže se prinos 1–2t/ha uz preživljavanje oko 70%. Ovim sistemom
se gaje vrste i hibridi koji kasnije dostignu polnu zrelost (sa 6 i više meseci) – plava
tilapija (Oreochromis aureus) i nilska tilapija (Oreochromis niloticus). Vrste kao što su
Tilapia zillii, Oreochromis (Tilapia) hornorum – zanzibarska tilapija i Oreochromis mossambicus
(Tilapia mossambica) – javanska ili mozambička tilapija nisu pogodne za gajenje
u mešanoj monokulturi pošto stiču polnu zrelost već sa 2–3 meseca starosti pri tele-
100