2008 Savremena poljoprivreda 57 1-2.indd - Poljoprivredni fakultet ...

njeni širom sveta. Detektovani su u svim kompartimentima životne sredine: vodi, vazduhu,
zemljištu i sedimentu, kao i u živim organizmima. U životnu sredinu dospevaju u toku
proizvodnje, primene i neadekvatnog korišćenja i odlaganja na komunalne i industrijske
deponije; akcidentalnog curenja tokom transporta; usled eksplozija i ratnih akcidenata.
UPRAVLJANJE BIOHAZARDNIM OTPADOM NA BAZI PIRALENA
Proces neškodljivog uklanjanja biohazardnog otpada zbog svojih specifi čnosti, zahteva
posebno pažljivo planiranje svakog dela procesnih aktivnosti, a pre svega donošenje
odgovarajućih zakonskih propisa usklađenih sa već postojećim propisima Evropske unije
u ovoj oblasti.
Defi nisanje sistema koji se, da bi bio uspešan, mora sastojati od najmanje tri imperativne
komponente: zakonodavne, programske (odgovarajućeg programa sa merama za
njegovo sprovođenje) i tehnološke (adekvatna postrojenja za tretman sa pratećim merama
za njihovo korišćenje) (Vidicki, 2006).
Donošenje dobrih zakonskih dokumenata, pravilnika, propisa i uputstava za upravljanje
industrijskim opasnim i biohazardnim otpadom je jedan od najvažnijih koraka u zaštiti
i unapređenju životne sredine, poljoprivrede i zdravlja. Veoma je važno da zakon i prateća
zakonska dokumenta obuhvate sve elemente odgovornosti generatora opasnog industrijskog
otpada.
Nacionalni nacrt zakona o upravljanju otpadom, i koji je usklađen sa Uredbama
Evropskog parlamenta i Evropske unije, kojim se defi nišu pravila postupanja i tretmana
biohazardnim otpadom je u skupštinskoj proceduri.
Osnovne selektovane faze rešavanja i upravljanja otpadom biohazardnog porekla bile
bi:
• nastanak otpada biohazardnog porekla,
• skladištenje i prikupljanje,
• transport,
• tretman i reciklaža,
•
odlaganje otpada.
U Srbiji, a posebno u Vojvodini koja predstavlja dominantnu poljoprivrednu regiju,
generišu se značajne količine opasnog otpada biohazardnog porekla, sa ukupnim trendom
rasta.
U Srbiji ne postoji adekvatan sistem koji reguliše upravljanje otpadom biohazardnog
porekla što predstavlja konstantan rizik po ukupnu životnu sredinu.
Na osnovu razmatrane problematike upravljanja biohazardnim otpadom, sa posebnim
naglaskom na otpad sa visoko toksičnim komponentama PCB, prilikom uspostavljanja i
implementacije plana upravljanja otpadom moraju se uzeti u obzir opšti i ključni principi
defi nisani u okviru Nacionalne strategije upravljanja otpadom.
U radu se posebno naglašava insineracioni postupak tretmana za uklanjanje visoko
toksičnog otpada na bazi piralena, koji se smatra optimalnim sa aspekta maksimalne zaštite
životne sredine i moguće kontaminacije vazduha visoko toksičnim produktima sagorevanja
i razgradnje. U Srbiji ne postoje odgovarajući insineratori i zato se sakupljeni otpad,
u skladu sa zakonom o prekograničnom transportu, upućuje u Nemačku ili Francusku koje
raspolažu sofi sticiranim opremama i uređajima za spaljivanje toksičnog otpada.
24