2008 Savremena poljoprivreda 57 1-2.indd - Poljoprivredni fakultet ...

snoj masi do 30g. U suptropskim i tropskim oblastima su moguća 2–3 izlova godišnje, a
u našim uslovima jedan uz odgovarajući smešataj matica u toplim (geotermalnim) vodama
tokom zimskog peioda.
Monoseks kultura podrazumeva gajenje isključivo mužjaka koji brže rastu i imaju
bolju konverziju. Ovaj sistem dozvoljava dužu sezonu proizvodnje i gušći nasad. Pojedinačna
konzumna telesna masa iznosi 350–450 g, a preživljavanje je do 90%. Proizvodnja
mladunaca mužjaka se izvodi hibridizacijom (kada se gotovo u potpunosti dobija muško i
uglavnom plodno potomstvo), hormonskom indukcijom ili manuelnim razdvajanjem polova.
Za uspešno gajenje monoseksualnih kultura preporučuje se kombinovana primena
sve tri metode. Smatra se da učešće ženki ispod 4% nema negativan uticaj na poizvodne
rezultate. Gustina nasada u monoseks kulturi je 10 000–50 000 kom/ha. Standardni nasad
mladunaca od 10 000 kom/ha (prosečne mase od 50 g), posle proizvodnog ciklusa tokom
6 meseci, dovodi do prosečne završne mase tela od 500 g i ukupnim prinosom od 5.5 t/ha.
Primenom aeracije i uopšte intenzifi kacijom proizvodnje može se povećavati gustina nasada,
a time i prinos na 10–15–25 t/ha uz nešto manje fi nalne komadne telesne mase.
Polikultura tilapije sa drugim ciprinidnim vrstama riba je izuzetno zahvalna i racionalna
tehnologija gajenja kojom se u potpunosti koriste svi izvori prirodne hrane u ribnjaku.
Ona predstavlja kombinaciju više vrsta riba sa različitim hranidbenim nišama što
omogućuje povećanje ukupnog prinosa bez većeg ulaganja doadatne hrane. Istovremeno,
polikultura održava i unapređuje kvalitet vode. Danas se u svetu tilapije uspešno gaje u
polikulturi sa kanalskim somom (Ictalurus punctatus), belim tolstolobikom (Hypophthalmichthys
molitrix), belim amurom (Ctenopharyngodon idella), pastrmskim grgečom (Micropterus
salmoides), afričkim somom (Clarias gariepinus) i murinom (Parachanna obscura).
Kod nas bi u poluintenzivnom sistemu, sa aspekta uslova gajenja i zahteva tržišta,
najbolje rešenje bilo u polikulturi sa šaranom u odnosu 40: 60, dok bi u intenzivnom taj
odnos mogao da bude i 60: 40. U svakom slučaju, pokazano je da tilapia ima veći prirast
nego u monokulturi i to za oko 40%. U ovom sistemu, šaran od prirodne hrane koristi faunu
dna i zooplankton, a tilapija više fi toplankton i vodene biljke. U slučaju gajenja mešane
kulture tilapije (oba pola) pogodna je polikultura sa grabljivicama koje kontrolišu brojnost
mladunaca tilapije. Istovremeno, ovim sistemom se dobija veća pojedinačna komadna veličina
konzumnih primeraka tilapija.
Uslovi za gajenje u ribnjacima izgrađenim na geotermalnim vodama
Korišćenju geotermalnih voda za gajenje tilapija prethode detaljno utvrđivanje kapaciteta,
puzdanosti i temperature resursa kao i hemijske analize vode sa aspekta prisustva
teških metala, fuorida, hlorida, sulfata, nitrata, pH i drugih parametara. Pre početka komercijalne
proizvodnje potrebno je sprovesti biotestove sa vrstama čije se gajenje planira.
Pored termalnih, neophodno je da u okviru lokacije ribnjaka budu i raspoložive količine
površinske ili bunarske vode za rashlađivanje i aeraciju tokom letnjeg perioda. Kompletan
ribnjak podrazumeva i infrastrukturu (električna energija i uređeni prilazi) kao i blizinu
klasičnog ribnjaka koji može da posluži za gajenje za vreme letnjih meseci (Ćirković i
sar., 2001, 2005, 2006a).
Projektovanje ovakvog ribnjaka (zapremina i planirana godišnja proizvodnja) podrazumeva
analizu više faktora: kvalitet i količinu vode, toplotne gubitke, gustinu nasada,
materijal za izgradnju i termičku izolaciju (Marković i sar., 2004, 2005, Jurakić, 2006).
101