2008 Savremena poljoprivreda 57 1-2.indd - Poljoprivredni fakultet ...

veća zastupljenost stočarske proizvodnje. Ove razlike u proizvodnim orijentacijama potiču
iz različitog načina korišćenja poljoprivrednog zemljišta. U pojedinim zemljama je
veća zastupljenost oranica, bašta i voćnjaka dok je u drugim pašnjaka i livada za potrebe
stočarstva. Ovakva različita upotreba dovodi do znatnih razlika u nivoima produktivnosti.
Da bi se uticaj različitih načina korišćenja zemljišta i njegove produktivnosti uzeli u obzir,
uvedena je još jedna promenljiva u matematičke obrasce.
Neminovno je da su za model koji ispitujemo vezane i moguće greške. Jedna od njih
se pojavljuje kada se inputi i outputi utvrđuju bez obraćanja pažnje na njihove kvantitativne
i kvalitativne razlike. Kvalitet inputa može da varira od zemlje do zemlje, takođe, nacionalne
vrednosti inputa i outputa utvrđene na osnovu nacionalnih cena predstavljaju različite
količine. Kako bi se ove greške umanjile potrebna je odgovarajuća transformacija
odn. vrednovanje inputa i outputa po jedinstvenoj valuti koja će omogućiti poređenje rezultata.
Još jedna greška se može pojaviti ukoliko algebarski obrazac funkcija nije jasno
defi nisan. Određeni algebarski obrazac funkcije je zasnovan na teoretskom znanju, prethodnim
sličnim istraživanjima i iskustvima. Međutim, proces proizvodnje je veoma složen
i sastoji se od bioloških, fi zičkih i ekonomskih aspekata. Prema tome, s obzirom da ne
postoji preciziran algebarski obrazac regresije, da bi se dobio odgovarajući, korišćeni su
postojeći podaci i rezultati prethodnih istraživanja o korelacionim koefi cijentima.
IZVORI PODATAKA I METOD RADA
Sadašnja analiza se odnosi na period od 1981–1990. godine. Kao izvor podataka su
korišćene publikacije Eurostata i EU kao i statistički godišnjaci FAO-a.
Analiza produktivnosti se zasniva na neto fi nalnom outputu/ha koji može da se proizvede
u određenoj zemlji. Đubrivo je takođe izraženo u valuti EU kako bi se uzeo u obzir
kvalitet i kvantitet ovog inputa. U svim modelima i zavisne i nezavisne promenljive,
osim veličine farme, su izražene terminom-po hektaru. Predpostavlja se da je kvalitet poljoprivrednog
zemljišta u okviru jedne države homogen. Veličine farme prikazane u ovom
radu predstavljaju prosečne veličine za konkretne države. Veličine su dobijene na osnovu
podataka o ukupno raspoloživom poljoprivrednom zemljištu i broju farmi. Ispitivanje
je vršeno za period od 1981–1990. godine i uključuje 12 zemalja članica Evropske Unije
u tom periodu.
Dva tipa podataka su korišćena za utvrđivanje varijabli: vremenske serije-dvogodišnji
periodi i njihov presek za svaku pojedinačnu zemlju. U obzir je uzeto N=12 individualnih
geografskih područja Evropske Unije u T=5 vremenskih perioda. Prema tome imamo
N × T=60 posmatranih elemenata. To omogućava sledeću regresionu jednačinu:
P = C + C X + C X + … + C X + ε … (6)
it 0 1 it,1 2 it,2 k it,k it
gde je i = 1, 2, 3 … N, t = 1, 2, … T, k – broj nezavisno promenljivih.
Na osnovu prethodno navedene jednačine i defi nisanih nezavisno promenljivih mogu
se napisati sledeći matematički obrasci:
P = C + C S + C f + C z + C g + ε … (7)
it 1 2 it 3 it 4 it 5 it it
log P it = C 1 + C 2 · log S it + C 3 · log f it + C 4 · log z it + C 5 · log g it + ε it … (8)
17