You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
u drugcm od njih; jedini lišćar tu je Melia azedorach. To se da vrlo<br />
lako praktički objasniti, kad se ima na umu, da je duh čovečji željan<br />
stalno nečeg novog, moglo bi se reći i zagonetnog, U florističkom pogledu<br />
za Beograd takvi su bili četinari više svega drugog. U prirodnom<br />
stanju zastupljeni na udaljenim i teško pristupačnim planinama predratne<br />
Srbije, ovi stanovnici visina imponovali su Beograđanima svojim<br />
stasom, svojom uvek besprekornom odećom. Otuda taj veliki interes<br />
za njih, mnogi uspeli i neuspeli pokušaji njihovog fiksiranja u Beogradu.<br />
Na ovom plemenitom staranju praktično šumarstvo mora biti zahvalno<br />
privatnoj inicijativi, koja je time stvorila mnogo iskustvo, što će šumaru<br />
dobro doći i koje će on umeti da iskoristi u svome radu.<br />
Svrha ovoga rada ne dopušta nam, da se na svakoj vrsti iz pregleda<br />
pod tač. 2 i 3 zasebno zadržimo, ali ćemo se na jednu osvrnuti,<br />
iz posebnih razloga. To je pitomi kesten.<br />
Pitanjem njegove pojave u našoj zemlji već se iscrpno bavio g.<br />
Dr. N. Košanin. Kako je uvaženi profesor ispustio iz vida jedno stanište<br />
ovog plemenitog lišćara, i to baš Beograd, neka nam bude dopušteno,<br />
da to dopunimo sa nekoliko sledećih redaka.<br />
»U Srbiji starih granica poznata su samo četiri mesta sa pitomim<br />
kestenom: Kostajnik pod Boranjem blizu Krupnja, Ježevica pod planinom<br />
Jelicom blizu Čačka, selo Cukovac u dolini reke Toplice i okolina Vranje<br />
(na podnožju Krstilovice). U starom parku kod Valjeva ima jedno staro<br />
stablo pitomog kestena, koje je tu nesumnjivo posađeno, dok se za ostala<br />
četiri staništa to ne može tvrditi sa istom izvesnošću«.<br />
U Beogradu pitomog kestena ima na dva mesta: Na topčiderskom<br />
brdu, u kasarskom krugu konjice Kraljeve garde (ulica generala Kovačevića)<br />
i na zapadnom Vračaru, u Ohridskoj ulici.<br />
Srpsko Pčelarsko društvo na svome imanju na Topčiderskom brdu<br />
posadilo je pre 30 godina pitomi kesten, čije je setne nabavljeno iz okoline<br />
Vranje. Podigla su se i neobično lepo uspela četiri struka. Međutim<br />
1930 godine moralo je društvo da ustupi Kraljevoj gardi više metara<br />
u dubinu od svoga zemljišta, pa su tako i kesteni dospeli u kasarski<br />
krug. Tom prilikom su tri lepša primerka posečena, a ostao je samo<br />
najmanji. Pa i ovaj sjajno izgleda: Kruna mu je neobično lepo razvijena,<br />
stablo savršeno pravo i oblo. Plod, koji bi donosili svake ili svake<br />
druge godine, obično je sitniji nego onaj što se donosi u trgovinu, naročito<br />
kad bi rodili dve godine uzastopce.<br />
Društvo je pokušalo da razmnoži kesten, sejući seme od ovih primeraka.<br />
Godine 1929 od 3 kg semena isklijalo je svega 30—35 komada,<br />
Dva primerka ostala su pod semenjacima, neki su propali usled nedovoljne<br />
nege, a neke su ljubitelji »odneli«, tako da se njihov uspeh sada<br />
ne može pratiti.<br />
Što se tiče onoga primerka na Vračaru, a njemu nismo mogli dobiti<br />
toliko podataka. Vlasnik zgrade br. 16 u Ohridskoj ulici uraeo nam<br />
je reći samo toliko, da je primerak sigurno stariji od 15 godina i da je<br />
tu nikao iz posađenog semena. kupljenog u bakalnici za jelo. Primerak<br />
je inače vrlo lepo razvijen, kako se vidi i iz priložene fotografije.<br />
Interesovanje za pitomi kesten postoji u Beogradu, naročito kod<br />
sveta po predgrađima, gde je više prostora. Samo se nikome ne čeka<br />
da nikne i poraste, svako bi hteo bar gotovu sadnicu. Stoga treba po-<br />
433
Change language