i Å UMARSKI LIST

je животом шума, na зато ce оне само y шумама и налазе. У културнијим државама,
особито y Француској, оне су један извор и народне привреде.
Неколика озбиљнија проучавања пред крај прошлог века, a особито радови
војводе од Леспара (Gramont de Lesparre), дали су резултат, да je ова гљива из реда
тека-спора (Théca-sporés), т. ј. eno pa или семенка затворена je y ћелије или спорангије,
зване тажо исто теке (thèques). Ове спорангије или геке распоређене су y
мрежасте жилиде y месу гљиве. Омотач гљиве, зван још оплодница или перидијум,
јесге брадавида или туберкула-гомољива, гомољ или гомољика. У овој једној тубсркули
број je т е к a врло велик и њих ce, распадаљем туберкуле, милиони распу y земљи.
До годинс 1899. било je нелознато, како ове сиоре клијају, док на једној седници
Академије наука није био дрочитан реферат Леспаровог открића о томе. По оЕОме
реферагу: „Слора тарифле не моаке клијати ни y самом њеном израштају — кромпиру
или гомољици — ни y земљи. За то je њој иотребна једна друга, сасви.м нова средпна.
Тако, она треба да буде пренета било вегром, било којим другим пугем, на лисг неког
дрвета, као што je храст, леска. буква, бор, смрча и др. Ухваћена својим пипдима
веже ce за ивицу листа и вад ce већ нађе близу централног нерва, не чека за клијање.
Мушка спора, пуштајући тада свој кончић испод покожице (lepiderme) 1 листа, оплоди
женску спору. Ов.а иак, једампут оплођена, развија cnope, које дал>е клијају и
паднувши на земљу производе y овој мицелијум гомољике (truffier)"-
Ово Леспарово откриће од велике je важдости и неоцењене користи по вештачко
и рационално гајење »вих гљива,
У погледу услова, вод којима ce т р и ф л е развијају, важи ово: Оне, као и
винова лоза, траже топлу и доста суву климу. Водени талози, који падају oivo меседа
јула, врло су им ВОВОЛЈНИ. Напротив дуготрајне кише при крају ссзоне јако су им
шгетне. Ладноћа утиче врло потшљно на њихово сааревање, тако да не могу бити
добре, ако нису оеетиле прву хладноћу зиме. Најукусније су месеца децембра, јануара
и фебруара. Али ово важи за умерене и сталне, a не и за променљиве хладноће. И надморска
висина одређује зоне, које ова гљива не прелази, исто онако, као што то чини
и за остало биље. Тако на пр. ц р н a или п е р и г о р с к a г р и ф л a не прелази више
од 800 м. Ово, вероватно, и зато, тито н дрвеће, које je даје, не дослева даље. Букве
су последњи иредставници дрвета гљиварника (truffiers). У подножју љжховнх
стабала могу ce наћд последње трифле и ове често припадају врстама далеко ман>е
вредности од црних т р и ф a л a оа нижих положаја. У погледу земљишта, оне траже
иокључиво кречну земљу, тако да ce карта њихових раопростираља y Француској
поклапа са 'картом формације геолошких кречшака. Напослетку, факат je необично
интересанган, да ce оне налазе нарочито y земл^ишту мршавом и каменитом. Скоро
као и лоза, трифла ce усељава и уопева онде, где ce ншпга друго не би могло
гајити. Отуда ce иамеће и потреба за пошумљаваље ради пролзводње ових гљива на
теренима, који без тога не би имали никакве употребе и вредности. Најбољи гљиварници
ове врсте налазе ce на теренима јурске, оолитске и кретацејске формадије.
Ha југоистоку Француске најбоље ce трифле налазе на неокомјен-кречњацима. Вага
наломенути још и го, да no Мујферу (Р. Mouillefert) најбољи гљиварниди, поред карбоната
креча, садрже: песка, иловаче, оекида гвожђа, фоефата и алкалија са нешто
органских материја. Међугим присуство кречњака не изгледа да има јако осетљивог
уплива на квалитет ових гљива. Но то није баш тако и са овсидом гвовеђа. Присуство
овог елемента, ако није баш неопходно за производЈву, има бар врло важну улогу за
вредност ових гљива. У ствари зна ce, да су најбоље one т р и ф л е, које су вађене
са терена обојених sesquioxyd-ом или peroxyd-ом гвожђа. И земљиште са пропустљивом
здравицом врло je повољно за продукдију овс гљиве.
Друга потребна погодба за развиће подземних г љ и в a јесте шумско
дрвеће, јер без њега не постоје ни гљиварници ове врсте. За то je, no Шатсну (Chatin),
довољно само којих тридесетак дрвета. Међу овима су: храст, буква, граб, кестен,
478