i Å UMARSKI LIST

IZ UDRUŽENJA
ОДЛОМЦИ ИЗ ШУМАРСКО-ПОЉОПРИВРЕДНОГ РЕЧНИКА.
I.
Круна дрвета. II о Ријечнику хрватскога или српскога језика
еама реч круна, која ce y нашем народу говори, догала je од латинске речи corona,
a могуће je и од коруна, рсчи прасловенског порекла. Она je знак достојанства, које
носе цареви и краљеви. П.а и трнов венац на Христовој глави на нуту за Голготу имао
je представљати ту царску круиу. Осим тога, реч круна има још и многобројна
зиачења истакнута иа читава два. листа поменутог Р и ј е ч н и к a. Овим je обухваћсна
и к р y н a д р в е т a, коју, no Ианчићу, састављају гране. И no A н т о л о г и ј и д y -
бровачке лирике од Решетара реч круна појам je за вијенац, a реч круница
за вјончић. Међутим, y Вука реч к р y н a нема појам и за к. р y н y д р в е т a, a нема
га ни y народном говору Севсрпе и Јужне Србије. Проучавајући оршинални народни
речник -у овим областима нагаао сам, да ce израз „круна", y смислу гранатота дела
једног дрвета, може чути само y особа, која су о томе училе y школи или читале из
кљига. У свих осталих, y то неупућених, ово ce не чује. Напротив, о појму круне,
као ipaiiaTor, шумнатог и највишег дела дрвета, y великој већини говори ce: грапе
или в е т к е, врх, в р'о ш a к или вршик. Осим ових има још и других, овде онде
рааних назииа, као: глава y околини Шар-Пл.анине, крошња y околини крајинског
Неготина лад y околини Маљена, чеиура y околини Кавадара, ч aтал и чвор y
•Јужном Поречу, с л п h е y околини Ст. Планине и крс y Црној Гори, ово последље
само за четинаста дрвета. Куцовласи y околини Перистера зосу то лумач. — Го
речнику француских шумара то je сим (cime), што одговара нашој речи в р х, али не
и са појмом врх брда, за што они имају реч с о м е (sommet), већ само за појам највишег
и лиснатог дела једног стабла или no нашем гаумарском термину, за круну
дрвета. И Панчић, y опису стабла y no к.ојег биља, вели: „окончано ва врху
рачвастом вршиком".
•
П.
Гљива и печурка. Обадве су криптогаме или тајнородне биљке, без видног
цвета, без рода и биљног зеленила као y осталог савршенијег биља. У називу ce више
пута не разликују, већ мсшају час гљива, час печурка, или y множини: гљиве
и нечурке, као што ce о њима редовно y овим облидима и говори. Тако je међу
природњацима, тако je и y народу. Но ипак, no овом другом, т. ј. народном говору и
Северне и Јужне Србије може ce pehu, да je реч г љ и в a један, a нечурка други
појам. Г љ и в a je оно, IHTO расте из трулог дрвета, пањева и клада, без стабла и
шешира. Печурка je оно, што расте из ђубревите земље, и редовно je са стаблом
и шеширом. И међу првима и међу другима има их више врсга. Већина их je отровна.
a понеке ce могу и јести. Од ирвих ce једу само: a) гљиве, што ce, као меснати
дистићи налазе no више њих y групи, махом на храстовим кладама; и б) о к р и п д и,
што посебно и као лопар велики расту на дубећем, али кварном дрвећу, махом јавору
шш ораху. Осим тога и гљива звана губвгња са букових стабала, ма да ce не једе.
има важну упогребу y економији нашега народа. Специјално о њој биће речи мало
пиже. Од лругих, т. ј. од печурака, доста их je, којс ce могу јести, a неке ce од
ових нарочито и raje за јело. Некима ce уз шумску пашу храни и стока. Има их, које
ce уиотребљавају и y народном лекарству. Напослетку, и ако ове u е ч y р к е ничу из
земље, већина их ce не може задовољити једино ђубревитом пољовом или само' хумозном
шумском земљом. Јер за један стадијум њиховог развића безусловно потребују
и шумског зеленила. Овим ce и да објаснити мноштво разноврсних шумских
475