i Å UMARSKI LIST

Literatura:
1. Dr. J. Baien: O proredama. Zagreb 1929.
2. Morozov: Učenije o lese (ruski). Lenjingrad 1925.
3. Paučić: Flora u okolini Beograda. Beograd.
4. M. Đ. Milice vić: Kneževina Srbija. Beograd.
5. P. Vu je vić: Opšte crte beogradskog podneblja. Beograd. (U
spomenici S. M. Lozanića).
6. Pola stoljeća šumarstva (Spomenica J. Š. U.). Zagreb.
7. H. Mayr: Waldbau. Berlin 1909.
Sommaire: Coup đ' oeil sur les environs de Belgrade; conditions fondamentales de la
végétabilité des forêts dans ces environs: climat, qualités du terrain; les parcs nationaux de
Avala et de Lipovitza, leur étendue et signification; un aperçu des essences dans les environs
de B.; reboisement: son état présent et ces conditions générales; discussion sur le choix des
essences préférables.
In g. T. Š PANO VIĆ
(APATIN):
SLANICE I UZGO] ŠUMA NA NJIMA
(TERRES SALINES ET LEUR REBOISEMENT)
(Svršetak — Suite et fin).
2. Podizanje šuma na slanicama s obzirom na ekološke
karakteristike.
Problem zašumljavanja slanica nije tako laka stvar, kao što se
na prvi pogled čini, on je mnogo teži i od problema zašumljavanja pijeskova.
Šumar, koji treba da izvodi zašumljavanje slanica, mora raspolagati
sa potrebnim znanjem, kako o svojstvima i zahtjevima pojedinih
vrsta drveta tako i o ekološkim prilikama slanica i o načinu uzgoja
šume na njima. Šumar tu treba biti elastičan, da svoje znanje u
svakom potrebnom slučaju zna upotrijebiti. Kako tu ne dolazi u obzir
samo po jedan ili dva uticaja, nego čitav skup «ticaja, ovi se svi imaju
držati u vidu, da se ne bi napravila ipogreška. Ne smije se negdje ulaziti
suviše u detalje jednoga pitanja, a da bi se pri tome druga ispustila
iz vida. Madžari shvatajući važnost uzgoja šume na slanicama osnovali
su opfitnu stanicu u Püspökladanyii, jedinu stanicu takove vrste u čitavom
svijetu. Stanicom upravlja i opite vodi Dr. Magyar Pal.
Na slanicama će se moći uzgajati samo ono drveće, koje po svojim
svojstvima i zahtjevima u pogledu uzgoja odgovara dotičnoj geografskoj
širini, visini i klimi: kod nas dakle ono drveće, koje uspijeva u umjerenom
pojasu, a od toga vrste, koje dolaze u nižim zonama, te mogu
da izdrže veliku sušu, visoku temperaturu i jako svijetlo. Onu vrst drveća,
koja zahtijeva stanovitu vlagu u zraku, ne možemo saditi na slanicama.
Što se tiče zahtjeva drveća na tlo, to se na slanicama mogu saditi
one vrste, koje će najduže moći podnijeti rđava fizikalna i kemijska
438