i Å UMARSKI LIST

У овим случајевима мора ce на жалост помислити, да je no среди лре обична
трговина или књижевна реклама, него какав озбиљан и стручан рад, имајући уз то
y виду, да од тога трпи штету сама наука и држава као н они, који су принуђени
тим коментарима ce служити.
Приватним лицима не може ce y модерној држави забранити да издају тумачење
закона уз сам текст, али би сама та издања требало контролисаги путем једне
сталне мешовите комиоије Министарства правде и дотичног стручног Министарства,
jep грешка од рђаво и погрешно издатих закона много je већа, него, на пример, од
рђаво издагих уџбеника.
Што ce гиче друге најковије кљиге зборника шумарских закона и прописа y
издању Министарства шума и рудншса, требало je no нашем мишљењу изоставити
законе и завонске прописе из надлежности других ресора и издати зборнике само
шумарских закона и пропвса са добрим коменгаром, међусобном повезаношћу појединих
паратрафа и објашњењем, са којим прописима других закона и из осталих
ресора су y вези. Ha iaj начин књига би била мања, прикладнија, прегледнија и
јевтинија.
Свакако ce oceha потреба, да ce шумарским стручњацима и осталим заинтересованим
лицима, која имају потребу за познавањем шумарских закона, одаберу и оии
закони из вадлежности осталих ресора, воји и y колико долазе y везу са шумарским
законима и прописима, Но како тих закона има прилчно велик број,. то би в^ихово
појединачно набављање било доста скупо-, na je с тога потребно огштампати их уједно,
y целости, односно y иотребном изводу. Само из већ изнетих разлога налазимо, да би
те законе требало издати y посебном једном или више зборника, y толико пре, што
изашли зборници и онако нису обухватили све (и неке врло важне) законе и провисе
из других ресора.
Тако исто сматрам'0, да су и прсшиси издати од стране појединих банских
управа и дирекција шума могли изостати, jep су локалне важности и варак.хера, y
толико пре, што he ce ускоро свакако указати потреба аа спедијалним зборницима
прописа банских управа. Сем тога неки су од ових прописа пролазне важности, док
су други анулирани доцнијим праписима. Исто тако противно je правној норм», што
ce многа од ових наређења не тгозивају на завонске прописе, на основу којих су издата.
Налослетку за неке прописе сматрамо, да немају правног ослонца и заионске
важности. Тако y наредби под редним бројем 4 не видимо законског ослонца пропису,
да ce утржак од заплењене вашненице и горивих дрва троши за набавку саднида или
семења y сврху одржавања дечјег дана за пошумљавање односне општине. У наредби
под редним бројем 53 не видимо законског ослонца за прописивање величине (затвора)
и употребе казни (новчаних) предвиђених y § 8. He ведимо 1 законског ослонца
тражењу, да поседници недржавних шума морају поставити чуваре за чуваље својих
шума, како то прописује наредба под редним бројем 71 и 72.
He могу ce поставл>ати помоћници чувара шума онде, где чукара нема, тако
да ги помоћници y стварн врше дужност чувара шума, jep су они y том случају
дужни положити зашгетву (§ 136 З&к. о шумама) и гиме ностаги органима јавне
безбедности; a да им ce може поверити чување шуме, морају свршити лугарску школу
или положити испит (§ 135 Завана и шумама). Овај пак испит могу полагати само
онда, ако су служили најмање две године иод управом квалификованог стручњака
(чл. 4, тач. 5 Правилника о полагању испита за шумарско-чуварску службу), што
овде није случај. Аналогно овоме изтледа да je погрешно издата и наредба бр. 75, jep
de заприсегнути може само онај чувар шуме, воји испун>ава услове из § 135 Закона
о шумама.
He видимо, на основу чега je y наредби бр. 88 прописана казна од 25—100
динара за сваки извађени пањ, jep сматрамо, да су те казне нормиране y §§ 142 и
152 Завона о шумама.
»
4.94