i Å UMARSKI LIST

J e s e t r a (Ac. schypa) nalazi se po Kišpatiću kao i kečiga ćele godine u
Dunavu, Dravi i Savi. (Sjeverni Slaveni zovu jesetrom storijun (Ac. sturio), a to
ime ima isti korjen kao i naše. — Kišpatić.)
Ja sam iz toga društva uzeo kao pretstavnika kečigu kao najobičniju, mogao
sam — priznajem — spomenuti i jesetru, a ovamo ulaze još:
pastruga (Ac. stellatus) — Dunav, Drava, Sava;
kašikar (Ac. üüldenstaedtii) — Dunav, Sava;
sim (Ac. glaber) — Dunav, Drava, Sava;
č i g a (Ac. Gmelini) — dolazi u naše vode.
4. Ruski ili astrahanski kavijar (ajvar) potječe po Kišpatiću ođ
jesetra (Acipenserini), a poglavito od morune, kašikara, pastruge i kečige.
Citiram mesto stranih autora našega Dr. Mišu Kišpatića: Ribe.
5. Ako nisu rasprodane, imamo o lovstvu krasnu, opsežnu i lepo opremljenu
knjigu Kesterčanek: Lovstvo, Zagreb 1896, Naklada kralj. hrv. slav. dalm.
vlade te Ettinger Josip: Hrvatski 1 o v d ž i ja, a treba spomenuti i A g i-
ćevo Lovstvo.
Konačno umoljavam i ovim putem čitaoce Šumarskog lista, da bi mi sakupljanjem
pretplate na ovu knjižicu omogućili, da štampam drugo prošireno izdanje
Uzgajanja šuma, kojega je prvo izdanje davno rasprodano, a gotovi
rukopis čeka već preko pola godine na štampanje.
PREGLED ČASOPISA.
Dragutin D. Veseli.
Forstarchiv, 1932. Hft 22. — Rhode: Welche Douglasien sind in Deutschland
durch RhabdocEne gefährdet? (Koje su duglazije u Njemačkoj ugrožene bolešću Rhabdoclinom?
Istraživanjima Botaničkog instituta u Hann.-Miindenu pokazalo se, da su
od varijeteta duglazije пЦ napadaj ove bolesti mnogo osjetljivije var. c a e s i a i
glauca nego var. viridis. Var. caesia odlikuje se time, ,što su joj starije iglice
plavkaste boje. Iglice var. glauca su tvrde i debele, a osim. toga su i kraće od iglica
ostalih varijeteta. Boja im se mijenja od tamno-plavkasto-zelene do svjetlo- zelene boje.
Var. viridis odlikuje se izrazito zelenim (iglicama).
Hft. 23. — Dr. Tischendorf: Die neuesten Arbeiten und Aufsätze aus der Holzmassenermittlung
(Krlitički referat o najnovijim štampanim radnjama iz područja
dendrometrije. Najveći dio ovih ,radnja bavi se pitanjem izračunavanja, sastojinske
mase. Kritičar se osvrće na slijedeće radnje: A. O. Baekken: »0 izračunavanju prirasta
u smrekovim šumama«, Meddelelser fra det^Norske Skogforsoksvesen Nr. 15, Oslo
1932.; J. Busse: Drvno-gromadne multiplikacijone tablice«, Neudamm 1932.; Z. Fekete:
»O (izračunavanju sastojinskog prirasta pomoću drvno-gromadnih tablica«, Erdészeti
Kisérletek, XXXIII, Kopron 1931.; Z. Fekete: »Tablice za određivanje hrastovog tehničkog
drva«, Erdészeti Kisérletek, ХХХЦ1., Sopron 1931.; Z. Fekete: »Prihodno-prirasne
tablice i tablice masa za slobodno stojeća bagremova stabla i drveće aleja«,
Sopron 1931.; J. Fröhlich: »0. okularnom procjenjivanju«, Wr. Allg. Forst- u, Jagdzeitung
Nr. 2572, 193(21.; J. Gebauer: »Nešto iz područja dendrometrije«, Wr. AHg.
Fors- u. Jagdzeitung Nr. 32, ,1932.; E. Gehrhardt: »Studija o određivanju kubnog
sadržaja pokusnih stabala«, Tharandter Forstl. Jahrbuch bd. 83. Hft 7, Berlin 1932.;
R. Hampel: »Nova istraživanja iz područja dendrometrije«, Wr. Allg. Ztg. Nr. 38/39,
1931.; F. Hudeczek: »0 tablicama sastojinskih visina i prihoda«, Centralblatt f. d. ges.
Forstwesen, 1932. H. 5—6; Hudeczek: »0 Mathiesenovoj metodi izračunavanja drvne
mase«. Centralblatt f. d. ges. Forstwesen, 1931. H. 4; A. Langsaeter: »Točnost procjenjivanja
šuma u prugama«, Medelelser fra det Norske Skoksforsoksvesen Nr.
15, Oslo 1932; A. Lcvaković: »K pitanju kombinovane upotrebe konkretnih i apstrakt-
497