Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Dalje, i najlepša i najčudnija vrsta ne može pokazati svoju pravu<br />
vrednost, ako se posadi samo pojedinačno (nepotpun utisak) ili još mame,<br />
ako je u prevelikoj sastojim (zbog monotonije). Tek grupa primeraka,<br />
koja bi za lišćare morala biti dosta malena, a za četinare nešto veća, u<br />
kontrastu prema isto takvoj grupi druge vrste, u stanju je da istakne svu<br />
lepotu jedne vrste. Setimo se Quercus rubra u parku na Avali. Svojim<br />
habitusom, koji dosta opominje na platan, i svojim lišćem krupnijim i<br />
svetlijim nego kod okolnog kitnjaka i lužnjaka čini on divan kontrast<br />
prema tim svojim rođacima. Stoga bi mi njima i onim dostojanstvenim<br />
Qu. fastigiata popunili sve sadanje i buduće praznine u hrastovim sastojinama,<br />
koje su pomenute u odseku IV. U isti red misli išao bi i predlog,<br />
da se na vrhu Avale, ispod grada, posadi Pinus montana, mughus koji u<br />
Botaničkoj bašti, na veštački sagrađenom bregu, divno izgleda. Ispod<br />
grada već postoji grupa crnih borova, deformisanih pod snežnim pritiskom,<br />
pa bi bor pozemljar još upotpunio ovaj bizaran prizor...<br />
Međutim, sva ambicija šumara u okolini prestonice ne može i ne<br />
srne biti apsorbovana samo time, što će ovu da ukrasi; on ipak mora tu<br />
uvesti i vrste, koje će dati rentu, koje će sem estetske imati i tehničke<br />
i ekonomske vrednosti, šta više, koje će se radi toga baš i saditi. Ako<br />
se stvar ovako shvati, iz naših pregleda pod tač. 1 i 2 mogu se vrste<br />
pregrupisati u nov pregled, s obzirom na cilj, kome će da posluže. S jedne<br />
strane tu bi došle vrste čisto estetske, a s druge one koje imaju tehničke<br />
i ekonomske vrednosti. U prvu grupu došli bi četinari i neki lišćari, a u<br />
drugu grupu sami lišćari. Sredinu između obe grupe zauzeli bi kanadska<br />
topola, crveni hrast i pitomi 'kesten, kod kojih se ekonomska i tehnička<br />
vrednost uspešno takmiči sa estetskim vrlinama. Dakle bi grupacija mogla<br />
da izgleda otprilike ovako:<br />
I. Estetske vrste: Tilia, Platanus, Catalpa, Aesculus, Ou. fastigiata,<br />
Broussonetia, Ailantus, Gingko, Picea pung. argentea, Tuja, Abies, Pinus.<br />
II. Tehn.-e'konomske vrste: Castanea vesca, Qu. rubra, Populus<br />
pyramidalis, Acer pseudoplatanus, Fraxinus excelsior, Fagus, Juglans<br />
regia, Ulmus, Qu. pedunculata i Qu. sessiliflora.<br />
Da bi se izbeglo ponavljanje, ovde su uzete samo karakteristične<br />
vrste. Ovo može biti samo jedan približan poredak, jer tačno odvojiti<br />
isključivo estetske od čisto tehničkih vrsta svakako je nemoguće i bez<br />
svrhe. Ipak, u glavnom, vrste iz pregleda pod tač. 2 su one, koje treba<br />
propagirati radi njihovih tehničkih svojstava. U zanatstvu i kućevnoi<br />
radinosti one igraju veliku ulogu, pa bi njihovo sađenje i sistematska nega<br />
seljaštvu iz okoline donelo lepe koristi. Zapaža se i inače, da^ seljak u<br />
okolini prestonice već intezivno prelazi na stajsku negu stoke (Žarkovo),<br />
pa tako mnogi pašnjaci i utrine prestaju biti neophodni kao takvi. Trebalo<br />
bi dakle povesti propagandu za pošumljavanje tih privatnih parcela. Time<br />
bi šumarstvo u okolini Beograda pošlo paralelno ostvarenju oba svoja<br />
zadatka: stvaranja šume za zadovoljenje higijensko-estetskih potreba<br />
građana i za zadovoljenje manjih tehničkih i gospodarskih potreba okolnog<br />
seljaštva. Paralelno s time treba kroz škole i prigodnim predavanjima<br />
seljaka upoznati sa pravom vrednošću šume, pa će on sam pregnuti<br />
da je podiže i neguje.<br />
437
Change language