ZBORNIK RADOVA 10.

we), dok je gorwa povr{ina dimenzija 30x30 do 40x40 cm bila ravna, saurezanim krstom kao oznakom centra. Na ovaj stub se postavqao instrumenttokom merewa; izuzetak su 3 ta~ke (Bo{kovi}, 1923) na kojima se merewenije moglo vr{iti sa stubova (usled nedogledawa), ve} je instrumentizdizan na posebne stubove visine 3 do 10 metara. Ta~ke su stabilizovanenakon podizawa piramide, a projektovawe popa je vr{eno teodolitom.Imale su i podzemne centre, kao i bo~na osigurawa. Tako|e, utrigonometrijsku mre`u Kraqevine Srbije su u{li i torwevi nekihcrkava.Za merewe horizontalnih i vertikalnih uglova u mre`i I redakori{}ena su dva Kernova 1 univerzalna instrumenta, te jedan veliki i dvamala [tarke-Kamererova 2 teodolita. Radi se o teodolitima 3 samikroskop-mikrometrima podatka 1" odnosno 2". Vrednost runa opti~kihmikrometara ovih teodolita odre|ivana je na svakoj ta~ki, neposredno premerewa; ukoliko je bila ve}a od 1", rektifikacijom je svo|ena na vrednostmawu od jedne sekunde, za koju su potom popravqane vrednosti pravacaopa`anih sa te ta~ke. Merewe uglova u celoj mre`i I, II i III reda izvr{iloje ukupno osam triangulatora Geografskog odeqewa.Opa`awe pravaca je vr{eno girusnom metodom, u 12 girusa. Izme|ugirusa, limb je pomeran za 15 o . Vizirawe je vr{eno na jedan originalnina~in, prema Bo{kovi}evoj ideji. Naime, uobi~ajeni na~in vizirawa jepodrazumevao dovo|ewe lika signala u simetralu para vertikalnih konaca.Me|utim, kada se vizirawe vr{i na udaqeni predmet koji se slabije vidi,de{ava se da lik, ~im se dovede u simetralu vertikalnih konaca, skoropotpuno nestane, {to je onemogu}avalo vizirawe. U takvim slu~ajevimapreporu~ivano je da se oslabi jasno}a kon~anice, ~ime se jasno}a likadonekle pove}avala i vizirawe je tada bilo kako-tako mogu}e, uz neizbe`angubitak na ta~nosti. Sa ovom pojavom koja je poznata svakom triangulatoru,Bo{kovi} se susreo na po~etku svoga {kolovawa u Rusiji i ona ga jezaintrigirala. Do{ao je na ideju da vizirawe vr{i ne pomo}u paravertikalnih konaca, nego pomo}u kakvog zadebqawa ili zrnca pra{ine nahorizontalnom koncu kon~anice. Ispitvawem je utvrdio da se na taj na~indobijaju boqi rezultati, pa su tako u Srbiji mereni svi uglovi u mre`i Ireda i svi azimuti. [ta vi{e, ovaj originalni na~in vizirawa je “docnijeusvojila i preporu~ila Me|unarodna geodetska asocijacija za merewehorizontalnih uglova uop{te” (Bo{kovi}, 1952).Sa jednog broja ta~aka u trigonometrijskoj mre`i, pravci suopa`ani ekscentri~no. To se posebno odnosi na crkve, ~iji su torweviiskori{}eni za trigonometrijske ta~ke. Nema podataka da je u mre`i biloekscentri~nih signala.1 Kern & C ie , [vajcarska2 Starke und Kammerer, Austrija3 Opis i fotografije ovih instrumenata u: Radoj~i}, 1998.201