ZBORNIK RADOVA 10.

− prikupqawe i prevo|ewe podataka u digitalni oblik iformirawe grafi~kih i alfanumeri~kih baza podataka (ova fazanaj~e{}e zahteva i najve}e anga`ovawe resursa);− integracija razli~itih vrsta podataka u jednu celinu;− izrada aplikacije koja korisniku omogu}ava formirawe izve{taja,pregleda, tematskih karata, analiza, a`urirawe podataka i dr. i− obuka korisnika.Veoma je va`no naglasiti da se postoje}e baze podataka (npr. baza sapodacima o `rtvama II svetskog rata) mogu veoma brzo integrisati u GIShrvatskih usta{kih logora genocida. Na taj na~in bi se formiralo jezgroGIS koje bi vremenom raslo i razvijalo se. Istorija bi dobila mo}nosredstvo, ~ime bi se radovi na rekonstrukciji doga|aja od 1941. do 1945.godine i {to ta~nijem utvr|ivawu broja i identiteta `rtava, wihovojopqa~kanoj nepokretnoj i pokretnoj imovini i dr, znatno pojednostavili iubrzali.Zakqu~akTema jasenova~kih logora zahteva stvarala~ko istra`iva~ki multidisciplinarnipristup, kako bi se ta izuzetno slo`ena struktura i broj`rtava jednog istorijskog fakta osvetlili vi{edimenizionalno.Za dobijawe kvalitetnih izlaznih podataka metodama daqinskedetekcije mora se raspolagati adekvatnim ulaznim podacima u vidupanhromatskih, bliskih i termalnih infracrvenih i radarskih snimakavisoke prostorne, spektralne i radiometrijske rezolucije.Neophodan je daqi rad na pronala`ewu nedostaju}ih negativaaerosnimawa iz oktobra 1946. godine koji pokrivaju podru~je Dowe Gradine ilogora Jasenovac.Dobijene podatke treba verifikovati na terenu georadarskimsnimawima, ~iji bi rezultati predstavqali osnovu za arheolo{koantropolo{kaistra`ivawa.Konkretna georadarska test-snimawa pokazala su da je ova metodaprimewiva u re{avawu problema detekcije i preciznog locirawa iome|avawa osteolo{kog materijala u masovnim grobnicama. Na slo`enostgeoradarskih snimawa i interpretaciju rezultata uti~u dve presudne grupefaktora. Prvu grupu ~ini razli~it procenat raspadnutosti osteolo{kihostataka uslovqen razli~itim sastavom zemqi{ta i nivoom podzemnih voda,a drugu prethodna pripremqenost terena za georadarsko snimawe,meteorolo{ke prilike i godi{we doba u kome se snimawe izvodi.Uzimaju}i u obzir geolo{ku gra|u, budu}a georadarska snimawa trebadopuniti geoelektri~nim skenirawem. Metoda georadarskog snimawa igeoelektri~nog skenirawa me|usobno se nadopuwuju i daju najkvalitetnijepodatke pri re{avawu ovakvih problema.Sve podatke dobijene daqinskom detekcijom, georadarskim snimawimai arheolo{ko-antropolo{kim istra`ivawima treba povezati sa izjavamasvedoka, osteolo{kim nalazima, demografskim, istorijskim i drugimpodacima u jedinstvenu celinu i organizovati po principima geografskihinformacionih sistema.92