ZBORNIK RADOVA 10.

dela Pomoravqa ote`avaju in`iwerijsko ure|ewe rati{ta. ^ernozem uBanatu, Ba~koj i ve}em delu Ma~ve, direktno uti~e na borbena dejstva usu{nom periodu, stvaraju}i velike oblake pra{ine pri kretawumehanizovanih jedinica. Me|utim, ove vrste tla na teritoriji SRJpovezane sa drugim ~iniocima (naj~e{}e sa ki{om) zna~ajnije uti~u naizvo|ewe borbenih dejstava. Tako, prostori na severu dr`ave postajute{koprohodni, pa i neprohodni kad se natope ~ernozem, gajwa~a, smonicai aluvijalna zemqi{ta. Na taj na~in je umawena tenkoprohodnost na 55%manevarskog zemqi{ta.Vojnogeografske karakteristike vegetacije obra|ene su u desetompoglavqu. Vegetaciju SRJ karakteri{u listopadne bukove i hrastove {umeu centralnom delu zemqe; u primorju je zastupqena sredozemna vegetacija, au severnim delovima ‡ kultivisana stepa, `itnica. U centralnom deluzemqe, vegetacija zna~ajno uti~e na prohodnost, preglednost i mogu}nostmaskirawa. U primorskom delu zemqe na pokret pe{adije zna~ajan uticajispoqavaju makija i prnar, a u severnom delu taj uticaj mogu ostvariti ivisoke poqoprivredne kulture.U jedanaestom poglavqu autor se posebno zadr`ava na analizivojnogeografskih obele`ja stanovni{tva i naseqa SRJ. Teritoriju SRJnaseqavaju dva naroda: Srbi i Crnogorci, kao i brojne nacionalne mawine.Neke od wih postavqaju zahteve koji prevazilaze me|unarodno priznataprava nacionalnih mawina i otvoreno zagovaraju otcepqewe delovateritorije SRJ. Ukupan broj stanovnika omogu}ava stvarawe brojno jakihoru`anih snaga. Me|utim, taj broj mo`e biti zna~ajno umawen, ako nekenacionalne mawine i daqe budu zagovarale politiku suprotnu interesimaSRJ. Poseban problem predstavqaju nizak natalitet i neravnomernagustina naseqenosti, te su prigrani~ni prostori sa malom gustinom, acentralni sa pove}anom. Prose~na gustina naseqenosti je oko 102 st./km 2 , azna~ajno mawu gustinu od prose~ne imaju Crna Gora i periferni deloviSRJ, izuzev Kosova i Metohije.Vojnogeografske karakteristike saobra}aja i veza obra|eni su udvanaestom poglavqu. Gustina saobra}ajne mre`e u SRJ je ispod evropskogproseka, a kvalitet saobra}ajnica ne zadovoqava. U SRJ su zastupqenidrumski, `elezni~ki, cevovodni, dalekovodni, plovidbeni i vazduhoplovnisaobra}aj. Poseban problem saobra}aja su veze koje, iako se stalnomodernizuju, i daqe predstavqaju problem zbog unifikacije sredstava.Uzdu`ni i popre~ni komunikacijski snopovi omogu}avaju adekvatnodovo|ewe snaga i sredstava u odre|ene rejone, kako u predmobilizacijskomperiodu, tako i za manevar po frontu i dubini u vreme borbenih dejstava.Sa posebnim akcentom u trinaestom poglavqu obra|ene suvojnogeografske karakteristike privrede SRJ. Privreda SRJ raspola`ezna~ajnim prirodnim i tehnolo{ko-tehni~kim potencijalom. Prirodniresursi se moraju racionalno eksploatisati i istovremeno stvarati usloviza kori{}ewe i ekonomski neisplativih resursa u kriznim periodima. Hi-225