ZBORNIK RADOVA 10.

Na istra`ivanom podru~ju izdvojene su stene mezozojske i kvartarnestarosti. Tvorevine mezozojske starosti su predstavqene razli~itimmetamorfnim stenama. Otkrivene su u krajwem ju`nom delu terena i male surasprostrawenosti.Nevezani sedimenti kvartarne starosti gotovo u potpunosti izgra|ujuistra`ivano podru~je. Kao najstarije tvorevine kvartara izdvojene supretalo`ene lesne tvorevine pleistocenske starosti, predstavqenezagliwenim, `utosme|im sitnozrnim peskovima. Sedimenti kopnenog lesarazvijeni su najve}im delom severno od Save i na {irem prostoru U{tice.Debqina ovih tvorevina dosti`e vi{e desetina metara.Tvorevinama mla|eg kvartara holocenske starosti pripadaju genetskirazli~iti tipovima sedimenata. Izdvojene su slede}e jedinice:a) Proluvijalne tvorevine razvijene su u podru~ju Demirovca i na krajwemjugu. Predstavqene su neklasifikovanim i najve}im delom nezaobqenimmaterijalom. Makroskopski posmatrano, ove tvorevine odgovaraju {arenimglinovitim alevrolitima ispuwenim limonitom i {qunkovima.b) Organogeno barski sedimenti izdvojeni su u prostoru Ko{utarice,severoisto~no od Jasenovca i u vidu mawih, izolovanih delova u podru~juBara, Damana i zapadno od ^uklinaca. Predstavqeni su finozrnim muqem saostacima organske komponente (biqaka) i sitnozrnim peskovima.v) Tvorevine mrtvaja u genetskom smislu pripadaju faciji povodwa i vezujuse za podru~ja napu{tenih meandara Save i delom Une. Izgra|uju ih peskovi,fini peskovi i muq.g) Kao posebna jedinica u okviru povodawske facije izvojena su i podru~jakoja se nastavqaju na aluvijalne ravni Save i Une. Wih izgra|uju muqevitopeskoviti sedimanti i {qunkovi. Debqina im dosti`e i vi{e od pet metarai opada idu}i daqe od korita reka. Sedimenti povodwa blisko su povezanisa re`imom Save i Une. To se ogleda u prisustvu rastresitih, nevezanihsedimenata razli~itog prostirawa, zavisno od morfologije terena.d) Najve}i deo istra`enog podru~ja zauzimaju tvorevine aluvijalne ravni,genetski vezane za faciju korita. Aluvijoni Save i Une prevashodno suizgra|eni od {qunkova, peskova i alevrolita. Debqina aluvijona dosti`emestimi~no i vi{e desetina metara.4.2. Geomorfolo{ke osobineIstra`ivani prostor se odlikuje izrazito ravni~arskommorfologijom. Savremeni izgled reqefa rezultat je aktivnosti razli~itihgeomorfolo{kih procesa od kojih su svakako najzna~aniji fluvijalni iantropogeni. Od presudnog zna~aja za nastanak i razvoj reqefa ispitivaneoblasti jeste morfostruktura savskog tektonskog rova. Ona predstavqa“inicijalni reqef kojim su uslovqeni i nastanak i aktivnost fluvijalnogprocesa reke Save, ali i drugih aktivnih geomorfolo{kih procesa.Razvoj fluvijalnog tipa reqefa odre|en je re~nim dolinama Save iUne. Ove se reke odlikuju veoma niskim i {iroko razvijenim dolinskimstranama koje se gotovo mogu svesti na nivo wihovih korita. Dno re~nihdolina pritom predstavqa prostor na kojem se obavqa intenzivnaakumulacija raznovrsnog materijala.Od geomorfolo{kih oblika izdvajaju se inudacione i aluvijalne ravniSave i Une, meandri i re~na korita. Nastanak inudacionih ravni vezuje se zaperiode poplava, pri ~emu one nemaju jasno definisanu granicu i usko supovezane sa morfologijom okoline. Op{te uzev{i, izgra|ene su odgrubozrnog materijala u pore|ewu sa sedimentima aluvijalnih ravni. Na81